Glasnik Skopskog naučnog društva

7198 Гласник Скопског Научног Друштва 8

велико и широко слово, састављено од две цртице, које нису међусобно везане ни у доњем делу; десна је од њих нешто тања од леве; одозго над словом увек стоје две тачке. Има и О у значењу броја 90.

ПР ПРАВИ а нај шљн, Са БА СУ ћ. КААГЛАВОМ ,

Пт (6 РА БА. смн | Кесгтњ ДК6ма | пелек МАША · КиССА оса, _ бтн. НауБо АШАСЉ МАрОДА · рат МАША 570 део скиНлА рит ТЕ. Настававшљесо шнаошА “ (о ЛЕ. Асо, бе. пшн вал оу ЛА НЕ,6 · на А авлоМ С, 64: = А сбу,2 ха генцн,аћ цм « аћ да, 1". р• НАЕ, 2 НЦ

ме. Х6 :+ (СО СЛАША КЋ НА

НЕ

пољодта.

м

Са. 3. — Одломак јеванђеља по Марку.

У језику овога споменика можемо разликовати четири пласта. — У основи лежи старо-црквенословенски језик. Затим су дошле особине т. зв. средњебугарске рецензије. Одозго су легле особине српске рецензије. Последњи пак преписивач унео је, како изгледа, и неке црте свога локалног дијалекта.

Најглавнија је одлика средњобугарске ортографије употреба 2, БА, А и Б.. Средњебугарски су споменици примили ова слова из старијих црквенословенских споменика, али их употребљавају мало друкчије, но они. Наша је књига од неког далеког средњебугарског оригинала сачувала само два од ових слова: д и, и то само у јеванђељу од Марка, али и тамо њихова употреба није бугарска. А се не пише само на своме месту: рАЗВОдЕфаСА 876, ИСПАК НС, покантка, хода Вва, оужасбшљее, придоша, глаша 886, сврашаса 896, творатћ 91:6: ИМА 926, СЕМА У5а, ТА 97 а, СВАЖЕТЋ УЗа, тридесати 94а, него и у место БА: грм свод 876, зед 976, вола (С. за. | 9ва, ХАКЕМ свод 1016, СА ње, А 104а, грбљсе 1256, коупбашља Пба, ПАЈА 1226, ННЦАМ 123 а, СПАФШАА 1256. Врло често. налазимо А и на место Е: вал Боуи 876, чари 106а, САДАМ 106 а, зевљдкова да, МАНЕ, МЕНА Па, ЕМАНБ 876, нА дКИТА, МА НМАТК 1116, на можетк 1076, аша УЗа, 936, 106, 1076 (2), Па, 115а, жал У1а, да, У8а, 986, ЗНАМАМЕ, ЗНАМАНТА 1056, фарисаћ 916, фарислиоцти 91а, гАКаНТА Ас. за. 8да, дбтан 6. р. 104а,