Glasnik Skopskog naučnog društva

204 Гласник Скопског Научног Друшшва 74

јужносрпским. Ми налазимо 5, или у место њега са квачицом иза њега, у облицима: слоу о. 266, кнези 606, КмебЕ 41 а, врази 376, з'Клф 226 (врло често), бЕЊЕДЕД 88а, ммози 256, мноби а, МНоа А 2326, мнод 5да, МНФДАН 136а, МНФБАН 316 и др., мнезЕмк 816, МАО ЕХА 376, ован 1216, ак ЗаХв 197а, деда 22а, 58 ЗАО да, провеваетњ 95 а, пробећ „а прољева от 706, провеке 446, прољек, 158 а, прозевноу ти 186, зижоу шећ 636, ст доу 52а, свете б8а, хитоу ШАН 1176 и др. Многи од ових случајева живе и сад у говорима.!

Носаклентовано О прелази у оу и обратно: ОУ ДОЛЕУТЋ 52а, БК ровом“ 109а, можда и ЗОУБУМА 466, ако то није. погрешка обичног типа. (Овамо уврштавам и облике: жЕМА (СОСАНА 1576, коустоу дно 826, костоу ДЕ 826, Фф коуствлте дЗа и ако стране речи нису поуздане за фонетичке појаве. У облику (6. ди: ОБЖШЕНОК злодћо 204а звук 0 место оу могао се појавити због аналогије. Ову замену 9 и оу; имамо и у запису КОЛУНЦИ место колонци, од с. Колоње.

Као дијалектична особина може се сматрати и прелаз групе: сопз. - 6 + ћ у групу: сопз. + --Е. М ако је ова појава доста раширена, ипак у разним

' ПИ Та обухвата разне речи. У нашем споменику налазимо: АН

1196, мрњигвцје ЗЗа, вЉРЉВЊ 122, АВБСТБВНЊИКК 209 а, насоу фкстквмњн 286, Мр ТВБ 1826, САШКОТЊВИХ 133 а, МЕЊСТАЕНО 856, можда и Мрквњ 1096.

Исто важи и за групу: Сопз. 4 + 6, која даје групу Сопз. = к — Н. У нашем споменику налазимо: САБЛАЗАНЊ 52а, Волан 350. 239.

Од фонетичких црта мањег значаја треба навести још прелз су шу глаголу пошметк 70а, прелаз ф у В у имену СИ 1406, (уз тафа 216 и ар.) звук ћ у облицима: лвгоуста 140 а, „еврећскњић 2206 „(обично се пише у: Сурећсков 133а, ЕУрЕНСКАИМЊ 196, еуренскаго 196, еурен 1:9[65 сурбо 2 20а и др.), асимилацију сугласника у облицима: вапрошњши 170; БК АНЕ СОчћ 2116, Бол ЧЕ бЗа, Мола 4 и в у речи: Бћ трњвнахћ Т1а, ц место ту облику: ВА Марић 1986, можда и загонетан компаратив од придева љуши: МОША 426,

Може се још додати да почетно ИН отпада у адвербу ноудк. (7 иноудк) 237а и у именици: оу гемона 8За, да је л тврдо у глаголу: Хоулааше соја меко у инфинитиву кланати (Ее да К стоји место И у придеву нечКСТЕ 356, у 2. Р!. крајње Е отпада: По тил 706, наоу чи те 122 а, БМОДЕТ(Е б9а, ако то нису само погрешке. Имамо и занимљиву графичку појаву: Ф место (О, али само у једном положају: (0 текк 1446, % те ба, 146ба

и др. место О ТЕК. И с морфолошког гледишта овај споменик има доста занимљивих особина.

' ЈЂ., 200—205, У Јр.. 65;