Glasnik Skopskog naučnog društva

19 Чешверојеванђеље манасшира Слепче из 1548. лод. 209

двОк 1234, АЕН (сх. двеју) 17а, 84а, МА ДБОГ (сх. двбје) 816, на ДВОР 204а, ма двозе 129а и др. такође дафстћ 264а, дести 966 (исп. сх. дввста). Покаткад се исти знак због истих разлога пише и изнад заменице ока: ФК 47 6, Око 198а. Али место, где тај знак стоји, даје утисак, да је он и ту везан са акцентом.

Обично се знак “ ставља над заменицом (5: сего 296, 416, бва, 6. 2. Ј. се 2186, Раћ. за. Ј. сен бда, сен 1856 смми 186, и др, над адвербом, ткмо З2а, 147 а (2), 248а, ТЕ мо 54а, тккмо З8а, АУТО 20 а, над глаголом авртн и његовим сложеницама: Ртаев. „Зришни 646, оудришн 79 а, оузрнте 69 6, оузрите | 78а, 1866, |третаћ. зрите 69 а, ваЗрнте 296, пркЗрите 55а, Ппрен. Зрљашљ 120 а, Аог. прозре 235 а, оузре 88 а, оу ар 78 6, 182 а, оуарћше 2246, Рап. Зреше 129 а, 204 6, _ЗРНМЕМЕ 2086, вазревк 476, ВЗ КВА 92 а, ВАЗЕ же 586, такође и остродрителна 8ба и др. Изгледа, да и ту знак“ у већини случајева има значај акцента.

Али у речима од више слогова знак “ најчешће се појављује због графичке аналогије. Кад таква реч има слог, који се подудара са |једносложном речи, која тражи знак , онда и та реч може добити на томе слогу исти знак. То је последица мучног и махиналног преписивања, готово сликања једног слога за другим, без обраћања пажње на целину, које је везано уз начин уставног и полууставног писања. Тако због Мк имамо вкМЋ 46а, због Зло = ЗАЕ. 154 а, злодћ 81а, лосови () А9 а, 3длотворити 1516, због зла тЕдлА 161 6, због ЗАК — ЗА |АББ Па, ЗАЕ б4 а, ЗА 636, због тћ ТАН 1336, татк 237а, тмницоХ 566, због тм — тми 416, 72а, тен 696, Флоу ститњ 50 6, соу је 506, због тоу — цетоу 194 а; због Б 6 — прћтркПЕВК 69 а, због две — АВЕфИ 286, због трн — трње 31 6, три 157 а, сестрњу 180 а, самотрнте 296, због си — в веск 102а, ски (= сни) 42а, син (Ран. ргае5. од Емти) 1846. Ови случајеви су усамљени и немају никаквог одређеног рефлекса у данашњој српској акцентуацији. Понекад акценат, који би они показивали, потпуно је немогућан. Све те околности показују, да ми ту имамо само графичку појаву.

Сем бода тај се знак пише и сасвим случајно у о усамљеним примерима: ДВЕ т2а, Арам 37 а, адахоу 186 6, Кали 18а, КА 62 6, Аус 1066, нкмн 63а, пл вели 486, ХАКЕњ та, ввзва 88 6, пакм 127а и др.

Други знак за акценат је акут'. Понекад га замењује знак , али, како изгледа, без система: Пошто тај знак“ служи, како смо видели, и за друге циљеве, у више примера тешко је утврдити, да ли је заиста употребљен за обележавање акцента или због каквог другог узрока. За то речи са тим знаком остављам на страну. За проучавање дакле акцента у нашем споменику поуздане су само речи, где је он обележен знаком акута'.

У споменику јасно се разликују два акцентска система. (Он има пуно речи у којима акценат стоји на месту, где се налазио у прасловенско, дакле и у прасрпско доба. Држим, да су тај систем акцента српски преписивачи

: Уп. још скуречћ 19а, 2096, сме 20а. 14