Glasnik Skopskog naučnog društva

7 Чешверојеванђеље манасшира Слепче из 1548. под. 227

(Све прегледано обилато градиво показује, да знак · служи већином за обележавање акцента. У споменику налазимо трагове од два акценатска система: старији поклапа се са прасловенским, као што га ми обично замишљамо, новији са српском, тачније Вуковом акцентуацијом. Али има и занимљивих особина: с једне стране, на пример, акценат на о у Могр.-Асс. именица са основом на ез, с друге стране појава, да нови Белићеви акценти задржавају своје место и не прелазе на претходни слог, како смо видели код глагола П. и ГМ. класе, да префикси са Ђ и Б, а изгледа да и сви префикси са кратким самогласником не привлаче на себе акценат са корена, ако тај има дуг самогласник. Може се рећи још и више, наиме, да уопште акценат у овом рукопису врло ретко прелази на префикс. (Ове и сличне појаве нису без значаја за историју словенског, нарочито српског акцента и могу пружити ослонац за оцену нових акценатских хипотеза Вондрака, Фан Вејка, Лера и других.

Уопште држим, да би требало скренути више пажње на истраживање акцентованих споменика, и ако су из доцнијег доба. ИМ ако би тај посао био мучан и не потпуно поуздан у детаљима појединих закључака, ипак би такво истраживање много допринело бољем познавању словенске акцентуације.

Владимир Розов.

РЕЗОМЕ.

Г'ашјецгт де Гагнсје тше „Ј'Еоапрце аи топзфете де „Лерсе, де 1548“, езе М. МЈадиит Кохоћ, Јескешг де гизве а УЏлуегзие де ЗКорђе. [ез сагасјегез ћполизнаџез ди тапизстћ еп адџезНоп обтеп! пе отапде сопгогт 6 амес Ја Јапоше Аез шааспрНопз аш Ка опЕ 66 ајошћбе5 зап5 аисип дошје а Зјербсе тете. СјезЕ се Га аш а зет де ђазе а М. Еохоћ роџт аНттег дџе се тапизст! а 616 | -тете ест дапз Јед | топазете де Ја Зетје ди Зид, а Риер. 1 5 епзшћ ди! ргезепје џп шЕбубћ сопзтдетађје, бђапЕ ип ФЧез гамазипез #бтојопасез есг!5, омолпашез де Ја Зетје ди Зид еј дајап ди ХМЕ «јесје, дш зојеп! ехасјетеп«! Чакез. Пе фехје тебте аи тапизетЕ пезе раз рагсшегатеп! штеЕбгеззап!. СјезЕ |Емапое, Фапз Ја гесепаоп де ТћеорћЏе ауес ]ев аметазетеп!в ећ ада опз дџе сотроне ћањ!кеЏетеп! себе гесепајоп. Мај5 се топител« езе Ф'ипе штротапсе сопзјаегађје, аџ ротЕ де уџе рајсостарћаче ећ ИпошаНаџе. П'аргбз вез сагасјетез рајбостарћучез, 1 ргепа рјасе рагпи Јег топител5 де |'есоје дез тапизег 5 зетђез ди ХМЕ зјесје, Га Јапуце регте! диате ФаНпсНопв Њјеп пеЊев. Га ђазе еп ез! сопзШиве раг Је мјеих зјаме. УМлеппепЕ епзште дез сагасјбтев аррамепап! а Ја гесепајоп адиоп Чезрте аи пот ди „тоуеп ђшсате“. Мај Ја Јапосце дез сорлзјез зшуап!ва ез! Је зетђе Је рјиз рит, ећ еЏе а Аоппб аџ тапизси! [ошЕ епбек ипе рћучопопе пенетлепЕ зетђе. Епбп Је Фетџег соршзје, аџ топазјете де ЗЈерсе, а Риер, а шеода дап5 Ја Јаприе аи тапизене аџејаџез рагНсшагев ргоргез аих Ффајесјез ач'оп рата аџ ХМР вјесје дЧапз Јез епмтопз аид топазгете.

Тоше се аш ргбседе реттећ ФаНитег диџе Је тапизст! ез! шп дез топитлепћ5 ди меих зјаџе де Ја гесепзјоп зетђе. ['ассепћшаНоп 5штоц у ез! тетагаџаћје, Оп реш аззбтепк у афаНпошег деих вузјете5 а4Шбтепћа. Пе сорлзје а ћегиб де воп опетпа] пе ассетцаНоп аш сопсогде амес |'апсјепле ассетчаНоп зјаме, гезр. зетђе, тлај5 1 5'еп ејојапе а сћадџе !таап!. Сез Ффуегсепсез зоп! ригетелћ зетђез. Те соршзје а сћапсб Ја рјасе рипинуе де Гассепб, еб Га амапсе Ф'ипе, гатетел!