Glasnik Skopskog naučnog društva

ЕКСАРХИЈСКЕ АГИТАЦИЈЕ У СКОПЉУ 1869 И ДАЉЕ. АВТОБИОГРАФИЈСКЕ ЗАПИСКЕ ПОПА ЈОВАНА ТРАЈКОВИЋА БУРКЕ.

Бележећи на хартију успомене и утиске с једног излета из Врањске Бање у Скопље јула 1905, ја сам написао неколико речи о попу Јовану Бурку из (Скопља и о његовој сталности к свештеничкој његовој заклетви и к родноме језику. Те је белешке сада најлакше прочитати у мојој књизи „Балканска питања и мање историјско-политичке белешке о Балканском Полуострву 1886—1905. Београд 1906“, стр. 87—91. С тога их овде нећу понављати. Автобиографија поп Јованова о којој се говори у тој књизи штампа се сад у овом часопису у целини, добротом сина покојникова г. Тоше Ј. Бурковића, који ми је за тај посао предаде.

Пошто је покојни поп- Јован писао. смесом и старога и новог правописа (употребљавао је ји ћ) и пошто у њега нема никакве интерпункције, осим понеке запете, ја сам његов текст преписао и реченичним знацима снабдео онако како сам мислио да треба. У том послу ја сам у свему, до последњега гласка, верно чувао текст поп-Јованов са свима његовим недоследностима и колебањима. Сматрао сам да је мој задатак да преписом и интерпункцијом учиним да и данашњи свет може са задовољством читати мемоарске записе поп- Јована.

(Сами ти записи, који нису довршени, говориће. сами за се свачим, и језиком, и мислима, и правцем оцена обичаја и навика који се у њима описују. Свак ће признати њихову драгоцену искреност којом су докуменат прве врсте за оцену времена што се у њима описује.

На Св. Илију 1907 · Ст. Новаковић.“

Београдски Виногради.

Овписувал аз, мноторешни поп јован Трајковић, Бурка осишије-шо ми и сшраданије-шо ми по шочно во свешшенски мој осивош ош зачало до конца.

Во љето 1861, месец Декебра 12-ти по Божије смотреније ме рукоположи Његово Високопреосвештенство г. г. Јоаким, архиепископ скопљански за дијакон во црква-та Вознесеније Господње или Свети Спас. ИМ па во други дан 13-ти во велика-та црква Рождество Богородично ме рукоположи за свештеник за епархија на два села, Нерези сос 24 кући христијани — има и манастир Свети и великомученик Пантелеимона. М нема игумен ни па какови калуђер; само један

' Чланак „Два дана у Скопљу“ који је ту по други пут штампан, обнародован је први пут у Годишњици ХХМ.

Е » Рукопис који овде саопштавамо предао је, још пре рата, пок. Стојан Новаковић задужбини Млије Милосављевића Коларца, ваљда ради штампања. После рата он је нађен међу хартијама Коларчеве Задужбине. Њеној љубазности имамо да благодаримо што се овде штампа. Уз рукопис пок. Новаковића био је и оригинални рукопис пбк. попа Јована Трајковића Бурке.

њега нам је Коларчева Задужбина уступила. Сад се налази међу рукописима Скопског

Научног Друштва. Уредниш!во,