Glasnik Skopskog naučnog društva

7 Ексархијске атшшације у Скопљу 7869 и даље 235

Уђохмо во црковни двор, и стигна и прота папа Јован. Одма петрахил метне на себе, и када дојдехмо до припрат, видим где стоји бинбаша на џандари, и при нега стоји владика Пајсија и слуга, које имаше во руку мандија патерица, петрахил, мали омофор, али црковна-та врата оште Циганин ковач отвара френг' и потроши. М ми придохме сос прота, те му наместихме мандија и все како треба. М удари часо два. МИ му кажемо за Пајсија: Читано је опело. Па он вако каже само не порочни-ше да му читамо, и одма да се дигне за на гробље, будући само да отворимо и узмемо једна црква. И одма пратиха у магаза Димитри Комат влах да донесет две френга за ове две врати да се прикхову. И кључеве ги узеде Пајсија. М идохмо за гробље. Када ето и они џандари сос нас иду за на гробље да нас чуват от противни. Када ето где трчи једин сос дрво во руки, самарџија, Рипчевски презиме, ће да бије гркомани. Те го уфатише џандари и побише га сос кундаци сос пушки упреко доста го биха и па понесоха га у хапсаану. А народ су собрани во црква Богородица, и тамо се свађају помеђу си, једна страна Бугари а друга страна гркомани. Нас тако назваха. ИМ тада се погодила ту двојица сељани Црногорци, от село Кучевишта. Па зато што су казале они да су патријаршеска странка, па се пуштио попаТодор Милевић, ударио обадва човека Кучевљани сос тупаници по носови, и потекло крви и на обадва, и они су могли добро да га избијат а не дао онај мемишмиљазим сос десетину џандарми које беше да брани да не би станало крвопролитије и да не пуца пушка. Али дофатил је папа-Тодора, те бијећи испратио у хапсаана. М неки други које беху гласно викале по улици како људи зверови: „Не дајте браћа Бугари, гркомани-те сломише црква и узеше“. Теи њих четир петину ги затворише. А ми погрибохмо мртовца у часо три ноће.

И си идамо кући, па џандари свакога до кући праћају. Но ја идем кући, када најдох дома где кукају моја фамилија, попадија-та и четири дечицу наши у глас кукају, које беху чуле по улицама где говориле противници „Попа Јована Бурка убише!“ Па имам комшији Турци, а они су дошли на капиџик. Јединио беш кол-агаси, Арап на војна-та. Тада имаше само две хиљаду војника у кале и четири топа, које било наредено, ако би се чуло једна пушка да пукне от они који су били противници, и одма от кале наредени војници да палив топови на варош-махала,/ које се кажу Пејко-махало и Игитпашина махала, које су у та махала христјани а Турци мало, да горат кући со све човеци. М ја док дођох от гробље, онај Арап кол-агаси војнички три пута долазил у моју кућу, једно моју децу утешава, а друго мене прати, да ли истина, ме убиле Бугари. И када дођох, одма Арап ме узеде у његову кућу и ми каза: Гечмиш ола поп-ефенди, шта има и шта нема, ела амо код. мени. А ја му кажем: Ваша кућа турска, имате и хареми, а ви изволите код мене. Но он ми каже да испратио и друго махало фамилија. Овај вечер које беше уредено, ако би пукнала једна пушка от христијани-те, одма от кале топови-те да ги паљат за ови две махала, со све црква да се горат. „Но благодарим Богу које не биде то. Вас христијани-те не ве жалим, чините па тегните, но жалим које имамо умешани и Турци у ови две махала, па ће да се исплашив и пакости да се учини али после имаше да патите вси христијани“. М седохме цел час сос разговори. И ми начина и кафу пихмо.

Па сутринта идам у митрополија. Када почеше деца да вичу то менеи да бацају кал и камени. Идох у митрополија, и седим у кафану долу. И после дојде прота, и се качи при Пајсија. Пиле кафу, и мене позвале. Па извади Пајсија црковни кључови, ми даде и вако ми рече: Чувај добро, док наместимо једног клисара, али ходи у цркву слободно читај правило. И тако узех кључеве. Але кажем ја: Шта ћем сада без епархијаг Сада неће да ме примају народ које се нарекоше да су Бугари. М Пајсија вако ми рече: „Ти гледај који би људи остале наша парта патријаршеска па њих почувај за сада. И ако би ти останеш без епархија, не бој се, тебе ће да има плата или от патрикаана, или од црква, или от митрополија“. М тако примах црковни нови кључови, и почех

: Брава.