Glasnik Skopskog naučnog društva

9 Ексархијске ашације у Скопљу 1869 и даље | 237

пија, и други учитељ Тоша Врањанец, Пајсијин секретар, и трети Тодорче ћурчија) презиме Пржо, и четврти (Ттавре сахатчија. ИМ ги испратише на заточеније. Али онај архимандрит Харалампија до Призрену, и паде на молбу валији, да ће да познаде Пајсија за свога владика, и то после петнаест дана, седећи у хапсану во Призрен.

И тада се поплашише овде у Скопље други свештеници, па оставише епархије бугарске, те се поклонише на Пајсија, сос вакву споразумевање беше. Ако сте остале без епархија, ви ће уживате сос плата, или патријаршија ће ви плаћа месечно, или од црковни приходи, или ја ће вас плаћам. А ови су попови по име: први поп Димитрија поп-Васиљовић, от село Драчево; други поп-Костадин поп-Николовић Сикеларијев; трети поп-Нако Спировић, от село Црешево; четврти поп-Димко поп-Кочовић; пети поп-Димитрија Трајковић; шести поп Тодор Милевић, Нережанеџ, које он лежаше ухапсен 16 дана за они два Црногорца, Кучевиштани, што пусти крви от носови, када ги удари во школа. Које ни обештаху да ће нама плаћа месечна. М почеха да ни дадоха по 50 гроша на сви ови попови. Али смо се одговориле: Шта ћемо сос 50 гроша на месецг Но он, владика, ми вако каже: „Ово вама дамо само за дуан пари. Ако би добиле опет епархија, добро; ако ли не, вама плаћа биће 500 гроша за месец, да можете да уживате“. МИ то било по 50 гроша што су нама месечно давале само 5 месеца. МИ после и това су престали да не дајев, и опет вако ми казале: Нема от где да ви се даде ни по 50 гроша. М када тако останахмо и без епархија и без никаква плата, онда се повратише попови да се молив во епархији своји мирјанима. Али они нису хтели да ги приму. И тако ги примаха, које ми узедоше епархији по на поле, те пратише други во Цариград код Ексархија, запопише други попови. М ми двојицу, поп Јован

урка остадосмо код Пајсија, тако без ништо две години.

После се определи от Цариград да ће дође Бугарима владика Бугар. И ја поп Јован Бурка за то нисум се повратио Бугари речени да ги молим за епархија да даду и да будем Бугарин, које када узедохма црква Свети Спас сос Пајсија, после неколико дана мени, у црква Свети Димитрија мене жени бугарски побише зато што црква је била затворена, да владика Пајсија не уђе, али и никоји поп при нега да не ходи зато које беху народ дале арзовал: Пајсија нема никако поп, пошто народ го неће, зашто је Грк, а народ су Бугари, па и попови су Бугари а поп Јован Бурка се погрчи, те сложио сос владика црква, и узедоше нашу цркву. Па се согласише еснафи да ме от епархија избацив и убију. (От вечерта тако било је уговорено, па мени ми доказао једин мој сродник, које и он Бугарин се чини. Па ја идем по Пајсија, кажем: Сутра ево је нам задушница, па моја епархија гробови су во она црква Св. Димитрија зато што смо се копале во напредно време све у цркви, и после преко царски заповед напоље се поче да се укопају, от град напоље, па они који су имали гробје стари тражале су тамо гробови и парастос да читамо, но ја ако би да идам у она црква Свети Димитрија, речени Бугари ће да ме бију или убију. ИМ тада имаше код Пајсија три лица, увидни старци први. То када му казах, владики, да не идем у та црква, а владика вако мени заповедио: „Ти да идеш у ону цркву, и гледај своју послу, па и ови наши старци, и први људи градски неће да оста ев да тебе бију или убију. Но и ако би неко то дигне руку и те удари, ти да претрпиш и да не повратиш другому, ти да не удариш, да претрпиш које по закону христијански ће да се покажеш јакоже једин от мучених ради Христа и веру“. МИ они три лица су по име: Кара-Јање Петровић, и Србин Китановић и Коте Велковић. Но они речени Бугари што су от вечер били уговориле да ме бију, се отрекли, но у јутро рано су се согласиле: то боље ја да га жени бију или да го убију, па и суд неће толико тражи, будући су жени. Па наредиле шездесет жени да бију и убију. Но ја што ћемг Ваља да идем во црква она, када дође време за каноник. И тада почехмо парастаси да читамо, ја сос епитрахил и у руки кадионица. Када чредни свештеник, поп Димитрија Крстевић презиме Казак, место да се прости и причести от Христових таин, и он отвори на царски двери завеса, па појави главу кроз двери и позва гласом