Glasnik Skopskog naučnog društva

~ Околина Новилрадског п Каринског Мора 243

и под Бојником. Даље се она види југоисточно од Бојника и североисточно од мореузине Рибнице, а особито је изражена око Дубоке Драге.

(Сем ове површи, која је висока око 100м, и опкољава обе депресије, види се и нижа тераса, апсолутне висине око 80м. Она је најбоље развијена југоисточно од Каринског Мора, на десној страни реке Каришнице. Исте ове висине је и рт, североисточно од села Карина, такође на десној страни Каришнице. (Од ове терасе од ЗОм далеко више је развијена нижа, са апсолутном висином око 40м. Најбоље је ова тераса одржана југозападно од Каринског Мора. Овде је засечена у проминским лапорима, и пружа се од ЈИ-а ка СЗ-у, на дужини око 2500м. Теме јој је широко 100—200м, и разуђено дубоким долинама. Иста ова тераса јавља се и у долини реке Каришнице, на обема њеним странама, и, даље, западно од мореуза Рибнице. Око Новиградског Мора ова тераса се види југозападно од Новиградског Порта, на обема странама придрашко-каринске депресије. Даље, она се јавља северозападно од Новиградског Мора, између Поседарја и Масленице, и на североисточној страни истог мора, између Масленице и Зрмање.

ко Каринског и Новиградског Мора јављају се, дакле, површ висока око 100м, и две терасе: виша око 80, и нижа око 40м. МИ површ и терасе несумњиво су ранији ерозиони нивои.

Доњи токови оних река, што се уливају у Каринско и Новиградско Море, јако падају у очи својим лактастим скретањима.

аринска Драга, на пример, тече депресијом која је издубена у еоценим лапорима и пешчарима, и покривена алувијалним наносима; она се пружа у динарском правцу. Али река оставља ову динарску удолину, високу 75м, и скреће на СИ, просецајући управно слојеве проминских конгломерата, и пробијајући се кроз земљиште, високо до 145м. Текући тако на СИ Каринска Драга се улива у Каришницу, која има динарски правац. Зашто Каринска Драга напушта ниже и мекше земљиште, и пробија се кроз више и чвршће

Иста оваква појава јавља се и код Новиградске Дрдге. У северозападном продужењу каринске депресије лежи придрашка. Њено дно је нагнуто од цркве Св. Марка према СЗ-у. И у овом случају се види, како река оставља ниже и мекше земљиште у депресији, и пробија се кроз више и чвршће на СИ-у. При томе она просеца проминске конгломерате и лапоре, и улива се у Новиградску Рику, израђену дуж слојева, и у динарском правцу.

рећи случај ове врсте јавља се даље на СЗ-у. Долина Башчице, у свом горњем току, има динарски правац, и тече исламском синклиналом. Међутим, из алувијалне равни Слашница, високе 69 м, она скреће према СИ-у, и просеца гребен, виши од 100м, састављен од стародилувијалних седимената. Даље Башчица тече кроз ниже земљиште према Новиградском Мору.

Али најизразитија појава ове врсте види се на Зрмањи. Од Обровца она тече у динарском правцу, и усечена је у типској површи, која се зове Бравско. Међутим, Зрмања оставља ову површ, која се пружа ка СЗ-у, скреће на ЈЗ, пробија се кроз више главице, и улива у Новиградско Море. (Слика 3.) Севе-

Слика 3. Зрмања оставља удолину на СЗ-у, и пробија се кроз више земљиште на Ј3-у.

розападно од овог лакта зрмањиног продужује се сама површ. Највиши део

њен чини једно седло високо до 150м. Од овог седла пружа се према ЈИ-у,

ка садашњој Зрмањи, клисура. Али се од овог истог седла спушта према СЗ-у, 16"