Glasnik Skopskog naučnog društva

244 Гласник Скоаског Научног „Друштва 4

све до Велебитског Канала, једна драга. Од поменутог седла, као остатка старог корита, ова дрдга се развила најпре као долина, а доцније је карстификована; отуда се на њеном дну виде плитке и дугуљасте вртаче.

Описана површ од 100м, и терасе од 80 и 40м, показују, да су се у области новиградске и каринске депресије ерозиони базиси померали на махове, док није дошло до данашњег стања. А факат што Каринска и Новиградска „Драга, Башчица и Зрмања остављају своје уздужне депресије, и пробијају се кроз више земљиште, идући ка СИ-у, односно ка ЈЗ-у, — тај факат показује, да су поменуте промене ерозионог базиса биле од великог значаја за правац река и долина око Каринског и Новиградског Мора. '

РАЗВИТАК ЗЕМЉИШТА.

Најстарији слојеви, који учествују у грађи околине Каринског и Новиградског Мора, јесу кретацејски доломити и рудистички“ кречњаци. Дуга а уска зона ових слојева види се југозападно од Новиградског Мора. (Слика 4.)

Слика 4. Профил кроз околину Новиградског Мора. Размера 1:150.000, висине увећане пет пута. 1, рудистички кречњаци; 2, палеогени седименти; 3, промински конгломерати; и 4, дилувијалне наслаге.

Пењући се одатле на површ, према ]3-у, и идући ка Исламу, долазе правилно, после рудистичких, палеогени седименти: најпре имперфоратски и нумулитски кречњаци, а затим средње-еоцени лапори и пешчари. Сви се ови седименти пружају динарски, и падају СИ-у; једино се у поменутим лапорима и пешчарима констатује и синклиналан положај. (Ови последњи слојеви покривени су, на великом пространству, песковима и глинама из раног дилувијума.

Најстарији слојеви ове серије, поменути рудистички кречњаци, чине приморје и обалу. Североисточно на њих належу имперфоратски и нумулитски кречњаци, и затим, као млађи седименти, промински лапори и конгломерати. Сви се ови слојеви пружају такође динарски а падају СИ-у; једино се у проминским конгломератима, као најмлађим убраним слојевима, констатује и синклиналан положај. Идући даље ка СИ-у и С-у јављају се понова палеогени кречњаци, и, најзад, рудистички. (Ови последњи се виде око мореуза Масленице.

(Седиментација се, дакле, у овој области вршила од горње креде, кроз еоцен, све до доњег олигоцена. Како су најмлађи убрани слојеви доњо-олигоцени промински лапори, — то се набирање изршило после доњег олигоцена. Од поменуте зоне рудистичких кречњака улази се правилно у област млађих слојева, и на ЈЗ-у, у исламску, и на СИ-у, у новиградско-каринску синклиналу. Североисточно од ове последње синклинале јављају се старији слојеви, палеогени и кретацејски, чинећи масленичку антиклиналу.

Са набирањем, које се вршило после доњег олигоцена, настала је континентална епоха. (Она је трајала не само током набирања, већ и доцније, кроз цео миоцен и плиоцен, и почетком дилувијума.

На југоисточној обали Каринског Мора, пред фрањевачким самостаном, види се купа висока 10м. Њен врх се састоји од шљунка и бигра. На североисточној страни ове купе испод бигра су оголићени жућкасти лапори. Њихови су слојеви скоро хоризонтални и просечени дијаклазама. Рихард Шуберш наводи да се они и при микроскопском испитивању јасно разликују од средње-еоцених маринских лапора. По мишљењу тога аутора могућно је да су ови слојеви остаци неогених језерских лапора, који су раније заузимали веће