Glasnik Skopskog naučnog društva

5 Околина Новттрадског п Каринског Мора 245

пространство. (Сличне језерске наслаге, по Шубершовом тврђењу, могу се наћи и у, исламској синклинали, у подлози дилувијалних седимената.'

Млађи седименти, у главном пескови и глине из раног дилувијума, јављају се у обема синклиналама, и новиградској и исламској. .

У новиградској депресији, источно од Поседарја, ови седименти чине обалу на извесној дужини. (Они се састоје од пескова, у којима су уложени стеновити комадићи и облуци; преко њих лежи глиновит лес. Пескови су дебели до 4, а лес до 2м. Идући даље ка СИ-у карактер ових седимената се мења: при дну су глиновити лапори, у којима је слој слабо уобљеног шљунка, дебео 1дм; преко тога долазе компактни лапорци хоризонталних слојева, па бигар. Дилувијални седименти јако су распрострти и на југозападној обали Новиградског Мора. Идући од Поседарја ка Новиграду, на десној обали потока Шкриље ови седименти падају врло благо ка мору. Даље ка ЈИ-у њихова дебљина износи 6—8 м. Код врела Нозрета они су оваког састава: у основи су фини, жућкасти пескови дебели до Ам; преко њих долазе ситнозрни пешчари, у којима је местимице уложен ситан шљунак; при врху је глина са складовима шљунка. (Ови се седименти пењу уз страну до З0м висине.

Дилувијални седименти јако су распрострти у исламској синклинали. Североисточно од Грчког Ислама, између лапора и пешчара на ]3-у и нумулитских кречњака на СИ-у, сталожени су стародилувијални пескови. Североисточно и северозападно од Латинског Ислама дилувијални седименти леже преко средње-еоцених лапора и пешчара. Поред пута, на једном месту ови су седименти оголићени, и види се да су оваквог састава: у основи је песковита глина, а при врху ситан шљунак. Шљунак је правилно уобљен, и састављен искључиво од средње-еоцених лапора.

Приликом олиго-миоценог набирања створене су две антиклинале: масленичка и поседарска. (Оне су биле растављене новиградско-каринском синклиналом, док југозападно од поседарске антиклинале лежи нова, исламска синклинала. Током набирања, и доцније, у миоцену и плиоцену, постала је површ, која опкољава Новиградско и Каринско Море. У тој су површи биле јасне две синклиналне деспресије: исламска и новиградско-каринска. Према поменутим Штубершовим проматрањима могућно је, да су у обема овим депресијама и у плиоцену постојала језера. Али је несумњиво да су обе ове депресије имале током_неогена континенталну хидрографију, и да су њихови дилувијални седи-

менти (пескови, лапори и лапорци, пешчари, глине и шљункови) сталожени у басенима.

Као што је речено, радом ерозије и денудације створена је око ових депресија пространа површ. (Она је била нагнута ка Северу, ка Велебитском Каналу. У овом каналу, као што је то утврђено, постојало је у плиоцену језеро. Плиоцени слатководни седименти очувани су на североисточној обали канала, код (Селина, и на југозападној обали, код Вињерца.“ Југоисточно од овог села неогени седименти су се одржали у једном полукружном заливу, дугом и широком око 50м; они се пењу до 15м. То су лапоровити слојеви, нагнути ка Северу, т. |. ка мору, и разривени јаругама. У њима су израђени клифови, високи до 10 м. Како је површ, која опкољава Новиградско и Каринско Море, нагнута ка Велебитском Каналу, то је у плиоцено језеро овог канала отицала новиградско-каринска депресија.

Дилувијални седименти, који испуњавају исламску синклиналу, заузимају релативно знатне висине. У њима су коте од 111, 112, 138, 143 и 165м. Како се ови седименти не налазе на нижем земљишту, на површи и на страни, то је несумњиво да они нису ни сталожени у своме садашњем висинском положају.

ни су депоновани у исламској синклинали, која је у дилувијуму лежала ниже,

# Касћака БећиђетЕ: Сеоосвећег Ебћкег Аикећ РПаппаНеп, с. 21.—22.; Екјашкекипсеп 711 сеојоштвећеп Кате Чег бафегтетећјвећ-ипосамзећеп Мопагећје, 2. 29, С. ХШ, с. 25.

+ Клећата Зећиђет: МетђгеЊипо дер 5взујаззеглеотеп- ипа РПЏимајећоНет-Монкотитен та Вехејсће дет Легтапја, Кетка и. СеНпа (Ребеттали 5 Ме псеп, 1910, П, Таб. 6). — Боривоје Ж. Милојевић: Обала око Стариграда и Селина (Гласник Географског Друштва, св. 10, с. 108.—9.)