Glasnik Skopskog naučnog društva

% Околина Новизрадског и Каринско Мора 247

депресија и доњи ток Зрмање. По изобатама се види врло јасно да је потопљена плавина зрмањина. Идући уз ову реку констатује се како су потопљене и мале равни заостале у меандрима.

ОБАЛА.

Дејство абразије уопште је незнатно, али је различито у разним стенама. Оно је најјаче у дилувијалним песковима и глинама. (Североисточно од Поседарја у тим се седиментима јављају врло изразити клифови. (Они се виде и на југозападној обали Новиградског Мора, особито око врела Нозрета. Дилувијални седименти у своме доњем делу овде су представљени песковима, које таласи лако разоравају. Пешчари, што леже преко њих, остају тако без подлоге, и обурвавају се. Северозападно од Нозрета виде се у мору пешчарски блокови, далеко за 20м од обале. Даље на СЗ-у клифови су високи 6—8м.

И промински лапори се лако разоравају, те су због тога и на њима развијени клифови. То је особито случај на југозападној обали Каринског Мора. Овде се у поменутим лапорима виде клифови и врло стрме обале, високи 10—15 м. Лапори се пружају динарски и падају ка мору, ка СИу.

Промински конгломерати су отпорнији према абразији, те је и обала у њима знатно блажа. То се најбоље види опет југозападно од Каринског Мора. Преко поменутих лапора одржали су се местимице конгломерати: и док се лапори карактеришу клифовима, дотле се у овим конгломератима виде блаже стране и обале. Али су конгломерати просечени дијаклазама, које се проширују. (Отуда се они цепају у блокове, и ови се обурвавају.

· На кречњацима се још мање види утицај абразије. У југозападном углу Новиградског Мора обала се састоји од рудистичких кречњака. Они се пружају динарски, а падају ]3-у. Њихови су слојеви дебели, и између њих продире море долазећи са СЗ-а. Код палеогених кречњака већ нема овакве правилности. (Они се такође пружају динарски и падају СИ-у. Али су ови кречњаци испросецани ситним, неправилним пукотинама, и дуж њих издвојени у неправилне блокове.

КЛИМА И ХИДРОГРАФИЈА.

И ако су оба ова мора мала и релативно плитка, опет се у клими околног земљишта осећају њихови утицаји. Тако на страни, која се диже североисточно од Новиградског Мора, зими снег ретко пада, и када падне, траје један до два часа. Међутим, на поменутој површи, која опкољава мора, снег чешће пада, дуже остаје, и дебљи је. На ова мора, зими релативно топлија, дува са суседног и хладног Велебита јака бура. Она обично диже у ваздух капљице морске воде, и тако ствара „дим“. Таласи, који су настали приликом једне јаке буре, разорили су моло на пунти Ждриоцу, према Масленици. Кад је море мирно, а јака бура дуне изненада, она избацује рибе на копно. Поред буре, зими са Орљака дува и југоисточни ветар, сличан бури, који се зове „левандара“. Са буром и левандаром смењује се зими кишни југ. Летњи ветар је познати „мајиштрал“. По рачуну рибара, он траје од 19. марта до 8. септембра. Иза тога настаје „бонаца“ (лепо време), а после 1. новембра, све до марта, дувају поменути зимски ветрови.

Утицаји копна виде се врло јасно на морима и њиховим особинама. Због тога што леже дубоко у копну, оба мора се неких година заледе. Јануара 1926. год. заледили су се и Новиградско и Каринско Море. Лед се ухватио једне ноћи када је време било тихо и ведро. Поред обале био је нешто дебљи, а на пучини врло танак. (Отопио се сутра дан услед јужног ветра и кише. По Каринском Мору виделе су се тада санте. Оба мора била су се заледила и у зиму 1895.—96. год. (ем ниске температуре, залеђивању ових мора доприноси и то, што у њих утичу реке, нарочито Зрмања и Каришница, и уносе знатне количине слатке воде.

бе ове реке, као и Башчица, имају великог утицаја на хидрографске прилике поменутих мора. Башчица, која тече кроз лапоре, пескове и глине, и