Glasnik Skopskog naučnog društva

248 Гласник Скопског Научног Друшшва_ 8

Каришница, која тече такође кроз лапоре, — уносе, приликом киша, у мора муљ, и замуте их. Исто то чини и Зрмања. Отуда су за време киша мора мутна и жућкаста, особито поред обале, а за време суше бистра и модра. Зрмања има велики значај и за кретање воде у Новиградском Мору. Утичући у море са СИ-а она тече према Ј3-у, и иде поред обале, оптичући басен. Рибари опажају струју, која се креће од ушћа Зрмање, поред Новиграда и Поседарја, док не уђе у Масленицу.

а хидрографију ове области од важности је и њен различан геолошки састав. У хидрографском погледу постоји разлика између кречњака са конгломератима, и лапора са песковима и глинама. Прве, пропустљиве стене потпуно су суве, док у другим, непропустљивим, има и лети извора и потока. Њима су нарочито богате исламска синклинала и придрашко-каринска депресија.

БИЉНИ СВЕТ.

У вегетацији превлађују приморски утицаји, и биљни свет је у главном средоземан. Али су, поред тога, знатни и копнени утицаји. Копнена вегетација, са листопадним дрвећем и џбуњем, јавља се нарочито на површи североисточно од Новиградског Мора, и на гребену Орљаку. Услед буре на површи су стабла полегла Ј3-у, а многа на својим североисточним деловима — оним који су изложени бури — и немају грана.

Вегетација је, даље, различна према подлози. У томе се погледу издвајају алувијалне наслаге, дилувијални пескови и глине, и лапори на једној, — од палеогених и рудистичких кречњака на другој страни. Алувијална придрашкокаринска депресија, и дилувијалне зоне око Новиградског Мора и у исламској синклинали, имају густу, непрекидну вегетацију. (личан биљни свет види се и на лапорима, нарочито југоисточно од Новиграда. Међутим, на зонама, које се састоје од кречњака, вегетација је ретка; она је представљена џбуњем и травама, који су везани за пукотине. На проминским конгломератима биљни свет је знатно гушћи него на кречњацима, али није онако бујан као на поменутим

лапорима и дилувијалним наслагама.

ПРИВРЕДА И САОБРАЋАЈ.

Поменуте зоне непрекидне вегетације представљају најважније привредне површине. Новиград има три такве површине: дилувијалну зону у исламској синклинали, алувијалну придрашку депресију, и зону лапора југоисточно од Новиграда. М Поседарје има три сличне привредне површине: у исламској синклинали, на дилувијалним наслагама; око Поседарја, у алувијалној равни и на дилувијалној зони; и североисточно од Поседарја, у проминским лапорима. Најраспрострањенија и најважнија култура ових површина јесте лоза. Домаћа лоза уништена је недавно Филоксером, и сада се наново подиже на америчкој подлози. Ипак још има запустелих винограда на лапоровитим зонама североисточно од Поседарја и Новиграда. У виноградима су, поред лозе, и смокве или маслине; тамо где је лоза уништена, оне се једино и виде. Поред ових култура, у алувијалним равнима јављају се и њиве са пшеницом или кукурузом; у њима су такође маслине. Али културе жита, по своме пространству, а нарочито по своме значају, далеко изостају иза култура лозе и маслине.

Конгломератске и кречњачке зоне, обрасле џбуњем и пашом, јесу области сточарства. Оно је нарочито развијено у Поседарју. Око 20 Поседараца имају станове на СИ-у од свог села. Ту им стока пасе и поји се на бунару Отомишу. Почетком лета, када се услед суше трава спрљи, а нарочито када поменути бунар пресуши, стока се догони у село. Овде пасе по кршу, а поји се на бунарима, којих у дилувијалним седиментима и у лапорима око Поседарја има неколико. Ивиндићи, чији су станови најдаље од села, у јуну и не долазе у село, већ благо тада превезу на Масленици бродима, и гоне га у Велебит на испашу. У јесен, са настанком киша, враћају се на своје станове. Тада на