Glasnik Skopskog naučnog društva

3 Салмониди Балкана · 255

износи глава 45 део, чело 6'7 део дужине целога тела. (Око је релативно малено, његов промер иде 6:5 до 75 пута у дужину главе, а удаљено је 1'7 до 2 Глат. од другог ока и исто толико од врха уста. Њушка је шиљаста, горња чељусна кост досеже до испод задњег руба ока те је у задњем делу нешто шира. Усне нису мекане, а зуби су јаки и велики.

Код пераја је значајно, да се у Р налазе готово увек 14 делених иглица, док их је код осталих (Салмонида обично 12—13. ја сам бар тако нашао код 14 прегледаних примерака. (С је дубље урезана него у 77. јапо. Љуске су у

Сл. 2. Ттића дептотава Неск.-Клег, [. (06. 272 тт, сп.==7. Неретва, септ. 1923.

истом броју као код 77. јато. (Слепа црева сам избројио код 14 примерака и нашао 41, 48, 51, 51, 55, 55, 55, 57, 58, 58, 59, 60, 62, 71, просечно 55'7. Ова риба има дакле више слепих црева од 77. јапо (40—42) а мање од 77. об зтозит5 (71—72).

Врло је карактеристична боја тела. Цело је тело на светлосмеђој подлози ишарано дугуљастим тамним пегама и цртицама, у разним смеровима положеним. На глави се шара претворила у неправилно завијене црте, те цела глава изгледа као мраморисана (у. таттотаћа). Обичних пега, црних или црвених, нема уопште код ове рибе.

У доњем делу Неретве је главатица, како тамо називају ову рибу, врло честа. Ја сам их ловио у самој Неретви ниже Метковића у величини од 250—300 тт. Врло су грабежљиве и живе готово искључиво од ситнијих риба. То се у осталом може наслућивати већ и по витком телу, великим устима и зубима. Код Метковића се може наћи и већих примерака, од 10 до 2022, Баш у томе се одликује ова врста, што може да нарасте врло велика. Она у томе премашује све остале (Салмониде, поготово поточну пастрмку, код које су примерци од 2Кр већ реткост. Значајно је за главатицу да не залази у мање воде, мање притоке Неретве, јер се и младе задржавају у самој Неретви. То је риба широке воде, задржава се у вировима под стенама, а слаже се много у начину живота са младицом Шисћо ћисћо из вода црноморског подручја.

Ову је рибу огласио као самосталну врсту Неске!-Кпег по једном примерку из Соче“), док ју за Неретву не спомиње никако. У целом међупростору између Неретве и Соче није до сад нађена, и питање је дали ће се уопште наћи. Њезино присуство у Сочи је мало чудно, јер се иначе Соча прибраја у сферу талијанске ихтиофауне, па је требало ишчекивати или саме талијанске или заједничке талијанско-далматинске врсте. (Она је додуше могла и морем стићи до Соче, али у том случају би било чудновато, зашто је нема у неким другим талијанским водама, као и реци Ро итд.

7) Неске1 Ј-Кпег Е., Пле биззуаззег веће ад. 686. Мопагеће, Гетрзао 1858.