Glasnik Skopskog naučnog društva

===> ои

256 Гласник Скопског Научно Друштва 4

УТетпдасћпег“) је нашао и проучавао ову врсту у Неретви, и не признаје јој право самосталне врсте, већ ју сматра обичном поточном пастрмком, Тт. јато. (Он вели ово:

ја дег Магепћа шпа Стира ђе; МегКомтећ вапа зећ Зато ( Ттита) јато пцг та јепег Еатђепуатећ и, мејеће уоп Симлег пп Ебопе апша! ај5 Зато тагтогаћив апосећћи, ађег Ђетећа муоп Ма]јепстеппез 21 Зајаг Аизопп 4. 1. Зато (Ттина) јапо Ђехосеп млатде, 1п дет казећ даћт еззепдеп Сеууаззег дет Магепћа ђе; Косп1та дасесеп пшгт т дет сембћпШећеп Еатепкјејде цпзетег ВасћГогее (оћпе Магттомтипсеп ипа оћпе 21 севећјапсееп Вилдеп хизаптеп еззепдеп РЈескеп ат Корше). -

Та [5оп20 чпа Феззеп Међеп взеп КоптеЕ фе Васћ- одегт ЕшзазгогеЏе мле а дет Магепфа !т ђедеп сепапшеп Мамефеп уог, чпа штап Ппдеј гећЕ зејеп дазеђ5Е зећг отоззе Ехетрјате дег Уатано таттогаћа, ђел жејсћеп Фе Магтоптшисеп ат Еширје сапх одег фЋеПуејве мегзвећуипдеп, Фе сезсћапсећеп Видеп ат Корје ађег посћ етћаћеп вд. Масћ етет зојећеп Ехетшрјаге зе ће Неске! Фе Ат „Зајаг септотаћив ашћ, мејеће зота етмлећеп 151.

Ја се не могу да сложим са мишљењем 5Ее!пдасћпега, и ако је он био признат ихтиолог. Разлике између ове врсте и 77. јато су толике и такове да апсолутно није могуће посумњати у самосталност ове врсте. Ја ћу да подсетим на неке осебине ове рибе, којима се разликује од обичне поточне пастрмке. Тело јој је много виткије него у 77. јато, глава је шиљастија, уста су много већа, боја је тела сасвим друга него у 77. јато. (Слепа црева увек су у већем броју, просечно 55, тамо 40—42. А осим свега тога ова врста достиже велике димензије, што поточна пастрмка не може никада, поготово не у оној количини.

Ттина рептотапга се мора такођер убројити у преглациалне врсте. У време глациације она је можда прешла из Неретве, која јој је по свој прилици домовина, и у други који систем, али далеко није дошла. Ја ју барем нисам нашао ни у далматинским водама ни у Дриму. — Наводи Збе!пдасћпега, да се ова врста налази у Скадарском језеру Дриму и албанским водама, треба истом да се провере.

ТгшНа обтизтозв заоппапа п. зчбзр.

Налазиште: Јадро код Сплита, Крка код Книна.

Бр 4 | == 49 == 278 == 12, (С 90120 100—105—7, пар: ру!. 61—81.

Карактеристике ове западнобалканске врсте Салмонида су тупа, заобљена њушка, меснате усне, мала уста, кратак и широк зиртатахШаге, ситнији зуби, велике љуске, велики број ар. ру!. и особита боја тела.

Профил главе је у делу њушке заобљен, њушка кратка и понешто месната. Зуби су ситнији него и 77. јапо и вире једва из мекане усне. Горња чељуст је кратка, допире већином само до испод средине ока. Дужина главе износи (код једног мужјака од З15 тт) 45 део целе дужине тела, око је 4'9 део главе а удаљено је 1'6 Плат. од другог ока, а исто толико и од врха њушке.

Љуске су релативно велике, само 100 до 105 у поб. линији (не бројећи оних десетак на корену репа).

(Слепа црева су код ове врсте увек многобројна. Код 12 прегледаних примерака нашао сам ове бројеве 61, 66, 68, 68, 69, 71, 72, 74, 75, 78, 78, 81, просечно 71'6. Примерак из Крке је имао 56 слепих црева.

Код свих прегледаних примерака била је боја леђа сивкастожута, без икакових пега. (Стране тела су посуте тамним и црвеним пегама. Тамне пеге налазе се само на предњем делу тела, у главном до испод [, док су црвене по целом телу разасуте. На орегтсшит-у има више тамних пега и те су најинтензивније боје. Неки примерци имају много тамних пега по телу, а неки врло мало. Но то не овиси од пола. На перајама се виде трагови тамних и црвених

1) бкетпдасћлег, Тећић. Вентасе ХП....