Glasnik Skopskog naučnog društva

#е

266 Гласник Скопског Научног Лруштва 74

Алпе имају уз споменуте Салмониде још много врста и суврста, које припадају у главном двема великим групама, групи Зато абрттиз и групи Сотеропиз. ве две групе дају Алпама онај велики број Салмонида, што смо га раније споменули. (ве ове рибе су типични становници језера а распрострањени су иначе по целом северу Европе, Азије и Америке, наравно увек само у језерима (или мору). Дали су оне биле преглациално у Алпама, води се већ одавна расправа, али можемо узети и за овај случај као сигурно, да их је тада било врло мало врста, а тек глациација је омогућила долазак новим врстама са севера и стварању нових врсти и форми у самим Алпама каснијом изолацијом разних језера.

Нешто слично је било и са Салмонидима Скандинавије и Енглеске.

(Од свих тих старих и нових форми ових двају група Салмонида из Алпа нема ни једне једине на Балкану. Томе могу бити узрок само две чињенице. Једна је, што су то махом само језерске форме риба. Као такове могле су лако да дођу са севера преко многобројних језера немачке равнице (у оно доба свакако још бројнијих) до Алпа. Али од Алпа на Балкан није било тих и такових језера. Сва балканска језера су с оне стране водомеђе, у сливу јадранског и егејског мора, док их у црноморском сливу Балкана нема. Па све и да је било језера у црноморскоме сливу, неби ове рибе биле прешле водомеђу, јер није било тада споја, како смо већ пре споменули. Да је ма која доспела преко водомеђе, била би се сигурно до данас одржала, бар у хладном и дубоком охридском језеру, идеалном језеру за Салмониде.

Из горњих је извода јасно, да фауна Салмонида јужног и западног Балкана нема готово никакове везе са глациацијом и глациалном фауном остале Европе. Јужни и западни Балкан остао је изолиран за то времеи једна једина глациална форма је могла да пређе у то доба водомеђу и да се настани у тим водама. Генеза фауне Салмонида јужноги западног Балкана је дакле сасвим друга него генеза фауне Салмонида Алпа. Салмониди Алпа суглациалне или и постглациалне формације, а Салмониди Балкана преглациалне формације.

У јужном Балкану, у притокама егејског мора живе само две врсте Салмонида, преглациална 77. таседотса и глациална 77". јато. Много богатији на (Салмонидима је западни Балкан. Готово свака река има тамо бар две врсте (Салмонида, неке и више. Тако Крка има 3, Неретва 4, Дрим 3—4 врсте. У свима овим водама глациална је врста само 77. јато, остале су преглациалне.

Зашто је фауна Салмонида западног Балкана бројнија од оне јужног Балкана има више разлога. Један је тај, што су далматинске воде много погодније за (Салмониде него егејски притоци. — Неретва је и данас најидеалнији тип салмонидске воде у Европи, те има и најбројнију речну фауну Салмонида, колико по врстама, толико и по множини. (Она је исто тако погодна за Салмониде код Метковића, где се сусреће са морском фауном, као и у средњем и горњем току. (ем тога је изолација, тај важни фактор у стварању нових форми и врста, била много чешћа у кршевитом крају западног Балкана. Данашња поља средње Далмације, книнско, сињско, ливањско, па јужније Хутово блато, мостарско поље, итд. била су једном језера и у својим притокама стварала нове форме пастрмки. А врло је вероватно, да су далматински Салмониди, као у осталом и друге рибе тих вода, старије од оних из егејских притока. То доказују и оне две самосталне форме дотично групе Салмонида из тих вода, које нису ни у каковом ближем сродству са Ту. јато. Тг. обтзтозћв је ограничена само на далматинске воде и нема у Европи сродника. Једнако и 77. сепллаћа. М Т". оћтаапа је старија врста, вероватно стара колико и само охридско језеро. Сем Салмонида имамо и међу Ципринидима западног Балкана неколико врста, које немају родбине у Европи, те их морамо

Албаније (Чафа Дрошкс). Наравно њему као копненој животињи, независној од водених путева било је лахко, да пређе југозападни Балкан, где се све горе једна на другу надовезују у истом смеру, све до јужног Балкана.