Glasnik Skopskog naučnog društva

13 Салмониди Балкана 265

Међу те врсте спадају липљан ( ТЛлутаПиз), младица (Шисћо Лисћо) и поточна пастрмка — Тина јато. (Од тих су липљан и младица нема сумње постглациални досељеници у средњу Европу. То доказује најпре њихово касно мрестење, у априлу—мају, као и њихово данашње распрострањење. Тако је младица и данас разширена на истоку и у систему Дунава, док је западније од тих области нема. Она је дошла у средњу Европу међу задњим рибама, а свакако као задњи Салмонид и то не из северних крајева, већ са истока. Кад је стигла у Дунав, била је веза Дунава са средњоевропским рекама преко горњег Дунава већ прекинута, те није доспела да пређе у те воде. А како није прешла ни на јужни и западни Балкан, значи да су у то доба и они били већ одељени од вода црноморског подручја. Ми дакле морамо ово доба оделивања вода егејског и јадранског мора од црноморских тражити у раздобљу пре доласка младице у Европу.

(Сличан је однос и са другим постглациалним Салмонидом, са липљаном. Он је дошао у Европу нешто раније, у раној постглациалној периоди, што се опет може закључивати по данашњем његовом распрострањењу. (Он данас живи у свима северним пределима Русије, Скандинавије, у дунавском базену и по свима рекама средње Европе, па и у Енглеској. Судећи по овом задњем налазишту, по Енглеској можемо закључити, да је ова риба стигла у западну Европу још пре Литорина—периоде, кад се је Енглеска одвојила од копна.

и липљан се не налази у водама јужног или западног Балкана, те морамо време оделивања тих вода помакнути на доба Литоринеа врло вероватно и пре глациације'). А да су те воде једном заиста биле у вези са црноморским водама и одатле добиле већи део својих риба, изнео сам већ пре код Ципринида; само тада није било могуће определити доба тог прелаза, што ми је међутим код Салмонида деломично пошло за руком.

Трећа група (Салмонида, која је распрострањена по већем делу Европе, јесте Тушта јато. Неке форме из ове групе су становале нема сумње, и пре глациације у Европи, па и на приморском Балкану, како то доказује 77. таседотса из Вардара и Месте један преглациални члан те групе. Други један члан из те групе, 77. јато, је за време глациације нашла веома погодне прилике за свој развој и распространила се у то доба по највећем делу Европе. (Она је као риба најхладнијих вода и мањих поточића прелазила из система у систем и у самом горњем току, преко глечерских вода. Зато ју можемо наћи готово непромењену у горњим токовима скоро свих европских вода. Она је тако прешла у готово све воде западног Балкана, где је и од пре било Салмонида (Крка, Неретва, Дрим), а од вода егејског мора у Марицу, Струму и можда Вардар.

Како се из горњега види западни и јужни Балкан добили су од опште распрострањених европских Салмонида само једног и то за време саме глациације или мало иза тога. Друга два (Салмонида, оба постглациална, нису могли да пређу, јер за њиховог доласка у црноморски дотично дунавски систем није било више везе са југом и западом Балкана).

7) У Италији је хисторијат насељавања река ихтиофауном нешто компликован. Ми морамо, како то већ пре споменух, претпоставити провалу неких средњоевропских елемената у горњу Италију и то накнадно, када је остала ихтиофауна Италије била већ изграђена. То је морало уследити вероватно преко Алпа. Италија има на пр. скоро све типове риба које и Далмација, али уз ове и неке којих Далмација нема, па ни јужни Балкан. Међу те спада гргеч (Регса Лиллав к), штука (Бзох [1615) и липљан (ТћутаПиз #ћутаПиз), од којих је и липљан и данас ограничен на горњу Италију. Ове три врсте су сигурно постглациални досељеници из средње Европе. Глациални досељеници су Тина јато и бато аћртиз, док је четврти Салмонид Тита сатро из Гарда језера, вероватно, преглациална форма, као и наша 77. Багсатса. — Међу глациалне досељенике би требало рачунати и Гоа (она.

%) Ми имамо у другим групама животиња лепих примера сеобе са севера на југ, са Алпа на Балкан, за време глациације. Један изразит заступник алпске фауне је Забатапата ата, црни даждењак. Вероватно је становао на Алпама и пре глациације, те је у ледено доба морао напустити масив Алпа и спустио се на обронке њихове. Одатле је прешао југоисточним правцем преко словеначких Алпа, Капеле и Велебита и Прења у Херцеговини све до северне