Glasnik Skopskog naučnog društva

ИЗВЕШТАЈИ О ПРОУЧАВАЊУ ЈУЖНЕ СРБИЈЕ НА ТЕРЕНУ.

МИНЕРАЛОШКО-ПЕТРОГРАФСКА ПРОУЧАВАЊА У КРИСТАЛАСТОМ МАСИВУ ИЗМЕЂУ ПРИЛЕПА И КАЈМАК-ЧАЛАНА.

За вријеме Великог Рата год. 1916., 1917., 1918., њемачка војна команда организовала је међу осталим и геолошко истраживање на т. зв. јужном ратишту, т. |. у Јужној Србији (Македонији) и Албанији. Радили су ту од геолога између осталих нарочито Е. Мотаск“) у Албанији, Р. Козгтаг“), К. Спрр“) у Јужној Србији. Неки су радови чисто петрографски и минералошки, па се међу њима највише истичу радови О. Н. Етатаппзадујјег-а“), који је петрографски проучио метаморфне стијене Македоније 5), кристаласте стијене околине Вардар-Дојран '). (Од његових минералошких радова, који се односе на крајеве Јужне Србије, можемо напоменути онај о косматиту, новом минералу').

Како су крајеви Јужне Србије необично интересантни у минералошкоптерографском погледу, и како сам већ г. 1920. започео са студијем тамошњих стијена и минерала, одлучио сам да наставим започети рад. У ту сврху упутио сам се јесени г. 1926. поновице у Јужну Србију. Задржао сам се у Скопљу, где сам се састао са уредником Гласника Скопског Научног Друштва, г. Др. Радославом М. Грујшћем. Том згодом буде одлучено, да се истраживања у Јужној Србији поставе на јаче основе, да се организује заједнички рад на разним научним пољима и да се све то обавља неким системом. Бригу око тога водиће Скопско Научно Друштво и Народни Музеј у Скопљу. Тих дана налазио се је у Скопљу и Др. 11 Скок, професор загребачког универзитета, који се упутио амо ради лингвистичких студија. (Он је на позив Народног Музеја у Скопљу имао да крене са проф. Др. В. С. Радовановићем у Мариово и Прилепски крај, али су ме према моме ранијем договору са Радовановићем сачекали, и онда смо одлучили да кренемо заједно.

1) Е. МотџасЕ : Већтасе таг Сеојосје моп Ађапшеп. 1. Те: Гле МајаКазћа. Меџез Јаћтфисћ бг Мтегајошле, Сеојосле ипа РаЈдопкојосле. Зопдефала 1. 1922. — П. Те: Паз тиете 5Китњ!Сећећ. Љаает, 1923. — Ш. Теџ: Паз Сећећ хулзећеп капа ипа Пигагло. Ља дет, 1924. — Као ТУ. дио Новакове геологије Албаније публициран је у истом Јаћтфисћ-у, Зопдефђапа [. 1925. рад Коћћ-а топ Тебедеа-а: Паз аЉђагвећ-топЕепеоттивеће Стептоеђте! ђе РЈам.

5 РК. Козгтав: (беојодсје ФЧег хепбајеп Вакапћађшизе]. Гле Клесввећацрјакке 1914—1918, Нев 12. Веи 1924. У овом дјелу налази се наведена литература, која се односи и на геолошке прилике Јужне Србије. .

5 К. Стрр: Пле беђусе џоп Овкиђ. Хетвећић дег СезеПвећаћ у Егакипде, рат. 256—270. Вети 1921. — Венгасе хиг Сеоосје хоп Махедотеп. Натђиговеће Џлуегана!. АБћапачпосел а. а. Сеђјеће дет Апчјапавкипде. Ва. 7 Кеће С, Манш. Ва. 3. Натђига, Епедмећзеп, 1922.

У. О. Н. Етатаппзадујјег : Џђег тебатогтрће безфете Махедотеп. 5Игипозђег. д. ргечзв. Акада. а. ХУл55., рћуз.-таћћ. КЛ. 32. Ва., рас. 576—583. Вел 1920.

5) Јпеквисћипстеп ап тахедотвсћеп Сезјетеп. [. Пје КизјкаШпеп Зећејег дез Ргпаг Пасћ п Овтахедотеп. Меше Јаћђисћ Ме Мит. Сеој; ч. Рајаоп!. Већасе Вапа ХГМШ, раг. 75—112. Окшраг 1923.

8) Џлкеквцсћипсеп ап тахедотзећеп Сезћејпеп. П. Пје КкизаШпеп Сезјеле Фез ЖагдаПојгтапсеђјећев. Га дет. ВеЏасе Вапа |, рас. 289—312. Бе сакт! 1924.

7) Џђег Коззтаћ, ел пецез СПНед дег Зргтбд ттеготирре чпа зеле Рагасепезе. Хепфгај-

Бјав +. Миа. Феој. ц. РајдаопЕ. 1925, рат. 69—72.