Glasnik Skopskog naučnog društva

0 Ланзвисшичке белешке с пуша по Јузкној Србија 285

имена). Било је и прилике, да се чују одлике народног говора на основу приповедака о мориховском 7у! Ешепзртере (загорском хрватском Петрици Керемпуху): о Афшер Пејо.

Испитујући познавање месних имена, која нису у њихову сињору, опазио сам, да се месно име, ма да је словенскога порекла, може фонетски изменити. Тако говоре Бадић (ћ се изговара као палатинизирано ш) место Бзовик од 655%, упореди у Босни Зовик. ћ место к настао је под утицајем турскога или грчкога изговора. К у та два језика може наиме бити палатализован.

Проверавајући месна имена на карти, опазили смо и неке грешке, што их је учинио наш топограф не дајући довољне пажње маћедонском нагласку. Тако ми је Радовановић обратио пажњу, да је на карти забележено Влашка Ртра место Влашки Град, локалитет с остацима старина код Село Манастир, у које нас пут није нанео. Међутим, кад се зна, да народ акцентуише Влашка Град онда се разуме, како је топограф могао да дође до горњега израза. (Он је свакако узео, да и спада речи град, а како рад нема смисла, он је место тога узео штра, а онда је морао код адјектива место маскулинума узети фемининум.

У Чебрену, где смо се задржали, пре него што ћемо се попети на плато од Макова, било је прилике само да се огледа терминологија воденице, имена

сојева сељака, што дођоше у млин, забележе некоја имена места из њихова села и т. д.

Из Макова кренусмо за Скочивир. Уз пут се задржасмо само у Мвенима да побележимо прекаре и географске називе и да упоредимо досада сабрану терминологију. Уз пут било је прилике, да се испита и терминологија рала. У Скочивиру након информације о топографском називљу преостала је још терминологија приправљања и прерађивања млека: пастирски изрази у опште, овче болести и т. д., терминологија стоке. Боравак у другим мориховским селима није нажалост искоришћен у потпуној мери у овом правцу. Из Скочивира било је могуће учинити излете у Бач и Брод: у села Битољског Поља, али овде је информација била само летимична.

У Скочивиру било је још могуће узети неколико примерака влашког говора из Гопеша, јер сам случајно наишао на жандарма, који је родом оданде. Тај известилац осећа тачно разлику између влашког говора у Гопешу и Крушеву. Вели, да у Гопешу има 150 влашких фамилија. Трновски и Магаревски су Власи по њему гркомани, т. ј. само код куће говоре влашки иначе грчки.

(Одавде се упутисмо пешке у Влашке Колибе и на Кајмак-Чалан, где ћемо да нађемо летње насеље Влаха и Саракачана. Уз пут се је могло бележити имена положаја, колико се могло срести људи. Код ЉБалкови Тумби забел ежих интересантан назив Сусврлив бдрлач. Адјектив је од сусбрка „бела трава (овде шрбва),“ коју овце једу. Аргач је опет назив за ограђено место, где се лети овце одмарају. Ту се могу и мусти. За исту сврху служи зими шрло. То је неке врсти сшрфа (код (Саракачана зфипра). Топономастички називи уз пут Влашких Колиба показују доста турског елемента. Тако Кард деле изнад Коњарке. Ту се још види поток. Дакле је реч очито турско Кага аегб „црни поток“ са познатом дисимилацијом р-р> р-л. Река сама зове се Кдњарка по Турцима Коњарцима (јер су из Иконије у Анатолији), како ми је речено у воденици (сеше побеали во Коњдрише село). Вис Џаула над Петалино чини ми се опет да је саракачанска реч: диШиз „ђавао“ (Нбес, [ез агакајзапз |, стр. 183 8 2).

апокон стигосмо у Влашке Колибе, један од најинтересантнијих објеката за балканистичке студије, јер ту има на окупу и грчких Саракамана и две врсте Аромуна из Периволи код Јанине и из Фрашери. Око Влашких Колиба има трагова влашкој топономастици. Дубока долина, камо се иде по воду, зове се Гура (= грло). Изгледа да има и саракачанских грчких израза: Утга можда = јада „прозор“ на обронку, Реаћ!;. Код последњега је места маћедонскосрпски назив Лака (= лука). Џеана, брдо изнад Петалина, је очито аромунско

агеата (= брдо), као и Флдка „длака у (животиња, вуна, пахуљица“ близу Кајмак-чалана.