Glasonoša

врој ВаАево 2 августа !885 ЗГоджжа, 1._ ИЗЛАЗИ уторвпдсм и петвом ГЛАСОНОШ ЦЕВАЛИСТУ 6 ДПВ. ГОД. 3 ДПЕ. В1 ПО ГОД иеоечво50пр, д. ОГЛАСДМА 6 ПР. ДИН. ОД ПЕТПТНОГ ГЕДА СЖЕШАН БЕЗ СЖЕЈА Најгдаваијем лекару у Паризу, доктору Билију, једнога ]утра дође једаа омалечак, са зелевим ааочарима тако мршав ч.жек, као да су његове, од црве кадцФе хаљиае, вавучеве ва какву мумију. При врвом погледу леклр Билије није ее могао уздржати од смеја. „Господиае докторе, ја сам болестан, прегледајте ме" — рече он. „Ја бих желео да имам ваше здравље ' рече лекар, пошго је пажљиво испитао цело његово тело. , Али иаак мени нешто Фали". „А шта вам Фали ?" „Не могу да се смејом". „Хахахаха!" прсву лекар у смеј. Његов помо^аик који је ту стојао поче се такође смејати, слуга лекарев насмејао ее такође, неки што су били у ходаику и тај разговор чули, смејаше се и ови. ,,Дакле" рече лекар Билије, бриту{зи сузе које су му од смеја у очи дотле — „вама се може пом ћи, скините хаљине''. Оаај скиде хаљине, а лекар га голицао испод пазуха, по табааима, између чрстију, испод колена. Али ни најмањега звака од смеха није се ноказало, као да је голицао ио дрвеаој дасци. На лицу овога човека ниЈз се ни једна црта измевула. Лекар се зачуди томе, оа је ночео мислити да има пред собом једаога душевао болесаа човека, па му је саветовао да иде у ве" села друштва, у поље, у театре и да тражи раз* личне веселе забаве. Оа га је тачно послушао, али после осам дана стојао је ов очет чред лекаром.' „господиве докторе, ја не могу да се смејем," Ме^у тим лекар БилиЈо размишљао је о томе необичном болеснику, на му рече : „код вае је врло чудноват случај; на такву болест вије се До данас још вико ни једном лекару жалио, и то ми је дало повода те сам за ових осам дана размишљаи о постанку смеја, о справама што произведу смеј, о свима стечевима смеја, и сада пишем књигу која ће се звати Физиологија смеја; ту књигу треба да читате", „Хоћу ли ја из те књиге моки научити да се емејем?" упита он. „То не верујем — продужи доктор — али из те ињиге дозна^ете за што се лруги вама смеју. Ва имате нечега особитога у вама, и кад вас год човек пс!гледа, мора се насмејати; ви сте свагда нека чудновата иојава. Кад човеку изнспада нешто чудновато појави се, то дејствује на ору1)е смеја, и он се смеје. На пример, кад се ко год на улици занлете и падне, он је може бити сломио ногу, али ови што га виде како је ч;о, смеју :е. Кад неко добије шамар, они што виде слатко се насмеЈу, ма да ономе бриде образиКад би ја сада ва иример — али сад ћете видети". Тек шге је те речи изрекао претури се доктор иреко главе, за тим се исправи дучке ва глави и тако је ишао на рукама мало нреко соба. „Дакле" рече доктор седају^и уморен на своју столицу — „дакле, овом мом неочекиваном претурању зар сенисге смејали?'' Болесник ве само да се виЈе смејао вего са неким еажалењем при^е л^кару, опипа. му пулс и запита га да вијеполудео. Доктор БилиЈе зацену се од смеја : „ето, хтео сам ње:а да зечии, а он сада мене лечи". За тим рече му: ,,код лекара не тражите иомо^и; ви морате сами себе лечити. Баците те зелеве наочари, ви кроз њи што год гледате видите у Фалишној светлости. Свет је ленши и бољи него што ви мислите. Сврх чега ви хо^ете да нлачете могло би се тако^е сврх тога и смејати. Нрирода усотребљује оне исте мускуде, оруђа, и за смеј и за илач. Ви се писте упражњавали у емеју, свачему треба студија и упражњење. Као што се човек мора учити да идз аогама, тако се мора учити и да се смеје, У вашим зрелим го^инама можете ви то навикнути чврстом вољом. Смех је тако^е приљенчив, иде, као и зевање с једнога на другог. Смеје лп се ко год у вашој куФи?' „Читава ку!да — али, на жалоот, мени се смеју. Ј1еиа Фифина и она се сме)е." ,,Ах, викву лекар смеју^и се, кад има и једна лепа ФиФина близу вас, онда будите снокојни. Питајте њу за савет и до^ите иосле неколико дана опег к мени." Он оде. Пењу^и се уз басамаке у свој квартир с{)етне леиу Ч<иФину гдс невајујди трчи на ниже. Он је заустави : „госчо!)ице, мени је потребно савета" — но она му нресече говор еа гласним смејањем и викну свом оцу.- „тата, мумија ево оживела; ова може и да говори." За тим оде даље гуше^и се од смеја, После осам дана он је стојао у соби код ленара.* „докторе ја не могу да се смејем". „Седите, — рече доктор Билије — ја сам, миеле^и на вас, пронашао шта треба чинити. Што не може човек еобом ироизвести, треба тражити у нечему другом иомоћи. Опи оргапи што производе смејање код вае су мртви. Ја ^у иокушати да електришем и тиме да их иробудим". За тим узе електричну машину, наедони