Glasonoša

му па образ, п грема огледалу једва су ориметили иромену неких цртица али то ве беше смех; и усне мало свунише се г! растегсше али ва то не беше смех." После неиолако дава < и је оиет дотао: ,,докторе, ја ве могу да се емејем." ,.Ја вам ништа више ве умем иазати — рече доктор Билије — идите у гостиовицу бургсшску; ту су дошли Талијани и играЈу комедије, и видите оаога шаљинчиву најаца Домевика Алегра; на ако вае ов ве насмеје овла вам ни бог не може номо^и. Ја сам јуче нрви пут био у тој комелији и хгео сам пуГи од смсја. Тај смешљиви Доменпко заиста Бе вам вомоћи." ,,Тај ми заиста иеБе номоГи." ,,3а тто ве?" ,,3а то јер сам ја тај исти Доменико." Доктор Билије укочи се од чуДсша. Шча, зар }е ова смврена невесела мумија, ова; иети славви арлекив, шаљивчина, који у талијаисној комедији и;ра такве нредставе да читан Париз хове да пукне од емДа. То је тај Домевико који носи дању зелеве наочари да га нвио не нозаа, који у једној евлоњевој куФи у такв!)ј самоћи живи да га неки укуБави држе да је пустињак иалуфер, други да је лудак, трећн да је шпијон, четврти да је и глув и нем. Нека су пазали да му мна 60 а неки да му има 80 година; лена ФиФина доказивалаједа мујеравво 140 годиаа. Довтор Билије, радујуБи се да јс лвчно нозвао најславвијега 'у Евроии шиљивчиву, који све, што га ва нредстави гледе, побуди аајве^ем смеју. а сам не може нигда да се насмеје, О]!рости се најучтивије с њиме и обе1а ну послати књигу, коју је почео писати о томе јо^п вечувеном случају. Домениио, после веколико дана онет је ва басамацима срео лену ФиФипу, ночео јоЈ нешто говонити, ова ее онет ночела смејачи и као муња отишла даље. Измеђ мвоги иесташица нито му је чивила, ова му једвога даиа хичро нридене ласичији реп ва капут, и таио куд је !'од прошао свак се смејао, а ов ннје заао за П!то. Оа се љутио и смисли, кад је сретне да трчи низ басамаке да јој :;одметве ногу нека скрха врат. По инак жао му беше то учинити него оде њеном оцу да му ее жали па њнгнву нестап!ну Берну. ,,3аам зашто долазите — рече му одмах при његовом уласку ФиФинив отац — ова иени сваки дан казујо да вас врло воле и да кете да је нросите, али ја ве нрнстајем на ва^не венчање док ми не кажече : нрво, ко сте ви ? друго, за што вас је пре неки дан ноходио нреузвишени владика, напиа послапик, јер од тога доба гозоре сви укуШни наши да сте ви наиин шнијон. Доменико етојао је као кип, после такаих речи он беше заборавио да је дошао да се жали и да тужи ФиФапу. ,,Све вам казата — рече ! — ја и садапњи папа Клемсвс Х1У заједно смг ишли у шволу у мивсритском мавастиру, в билс смо врло велики пријатељи. Али наши се путовграздвоје, Ја одем да играм комедије, он одг у калу^ере. Оа постане папа а ја вајац. Али често ме се се^а и преко свога пославвка у где којим политичким стварима тражи од меве савета. Ов се сове Гангавели, светац што дели: благослове, а ја се зовем Домеввко Алегро што играм у талијанској к<мендији". ,,Ах, новиче отац ФиФивив, благо мени вад! у мојој соби Бидвм најславнијега у свету глумца.. ФиФвво, сретна ФсФиво! доди, загрли твога; будуБег с^вруга. Ја нристајем и ја вас благосиљнм." ФиФина дотрча и смеју1исевикну .- ,,заттш ве, — па срдачво за:рли Домевива, и ов њу загрли и гдљуби, али се ви тада вије ваемејао.. Отац их благословио, овадба се свршнла, сретно су нролазиди дави. ФиФина се непрестано сме-. јала, Доменико био је сретан али се нигда није могао наомејати. Доменико био је доброг стања, може се ре^и да је био богат. Он ирестане даље играти у комедији талијавској, посвети чнтавосвоје врсме своме сину, кога му беше ФаФива родила. Једнога јутра, кад је дете спавало, пркђе Доменико близу и гладеБи га рекне: ,,божемој, :нта. ли Бе из њега по времену бити?" Дете у сну ночело се смејати, махве руком, удари га новосу и зелене наочари падву и разбију се у номаде. Доменико Алегро васмејао се тако слатко,, да се неколико минута гласно емејао. Али носле: тога оиет ее није умео нигда насмејаги. Једвом, у староети у његовој шездесеттре{зој гсдзви, падзе му на намет да оде у тали-. јавску комедију, давидиједвога новогарлекина< што Ге тога вечера, нрви нут, као гост, да игра.. Домевико седео је у својој ложи, комедија ее почне^ кад ва једанпут иза^е један смешап арлекин, овако исто обучен као што је он иегда играо. Тај арлекин предсгављао је Домевика Алегра онако исто као што је он негда биа. Сви 1ледаоци ухватили се за трбух од смеја. Стари Домевико мислио је да истог себе гледа како је негда нредстављао, на се тако засиејао да се није могао уставити. Смејао се, гласно се смејао, !!а ва један пут у његовој ложи вастаде тишива. Он је оао у наручја евојеФиФинс; од великог смеја капља га погодила. Однееу га, ку!<и, путем и кодкуће вепрестано се смејао. С<ари лекар Билије, кога су одмах звали, све је мнгуће чинио да му зауетави смејањеалинијеуснео. Доменико је, ненрестано смејуки се, носле три дана издаауо. ,,Њега је његова вештина убила — рече лекар — и о чоме морам нову књигу написати." Син Доменика Алегра био је нрви кардинал и^ саветник код напе Грсгора ХУБ и оД своједвадесетдруге године наје се до смрти н .гда насмеј .(!. .