Glasonoša

Због орретања земље, ни ва једаој њевој тачви, нз показуЈе се сунце у једно исто време. Кад је код нас подне онда у Америци тек јутро "очиње, у Аустралији вече а на хавајским осгровима поноЈ1. Када из Новог Јорка, преко целе Америке, цутник шест дана и шест но^и непре. ставо железницом путује, аа дође у Сан Фран цишко, види разлику времена од пуна три сата. 0 несре^ном случају, који се на железници у Енглеској 9. Јула у 2 сата изјутра доголио и телеграФОм у Америку јављев, изашао }е штампано у американским вечерљим лиетовима 8 Јула. У Аустралији један спиеатељ штампао је евоју књигу, и кад, после неколико месеца видн да се ни једва књига није продала, он стави у све новине следе^и оглас: „моја књига иод именом дивља приповетка, шгампана је, и ја сматрам за човечанску дужност јавити да нико, ко ;е слабих нерви ову књигу не куиује и не чита. Јер се ноказало да од хиљзде људи ижена што су ову књигу ирочитали, 325 полудели су, 174 скочили су у воду, 209 ослепили су плачу^и. За то овим огласом оиомињем сва оеетљива срца да ову књигу не читају". — Три дава после тога огласа биле су продаве све књиге' у којима јс била само једна обична шианска приповетка. Пре годину дана чодавила се у мору, недалеко од Евглеске, данска ла!)а „Отојинмаа" и са свим пропала са 124 нутнина. На тој ла!)и налазио ее и неки Андрија Миклсон, који је при поласку код банкера Хершилдау Хасли(Данска) положио на оставу 39 хиљада талира, и узсо са собом облигацију сврх те еуме. Кад ее лађа и е њом тај Андрија удавили, наеледници његови, који су, ма и не поуздаво, знали за ту оставу, пријаве се бавкеру Хершилду да им изда та новце. Банкер их проето одбије Наследници, немају^и викаквог иисменог документа, нису ии покушали парвицу водити. После годаве дана, у прошлом месецу, на!)у на обали енглеској једно мало, дрвено сандуче, што је море избацило, и у њему, измефу осталог ва!)у и облигацију банкера Хершилдд на 39 хиљ. та лира; та облигација, преко давекога конзуладође у руке закопитих наследвика, услед чега поменути банкер одмах им је сву суму исплатно. Л/умтермуд: вад еам купио овај сатти еи ми назао да се у 24 сата само једав пут навија, а он ишао 12 сати па стао. : и та да идеш 12 сати и ти би стао. Један богат тврдица ослепи ва обалваока; лекар ногоди да му за 20 дуката оба ока оперира и излечи. Кад му је лекар једно око излечио, тврдица новиче : ,,доста, ево ти 10 дуката за ово једно око, оно друго није ми нужно''. Легдр: што ти не носиш лангц на твом златном сату ? Лнме: за то да моји кредатори не виде да ја имам сат. Арнаутив се нотужи да га боле ртењача, а циг&нин му КЗЖС Д& ГЗ МОЖС ОЧ<АС излсчити Поголе се за динар. Циганин шчеиа гребсн и здере му еву кожу с леђа, на унита.- „боле ли те сада ртењача? ' — „Неболемертењачаали боле ме то што си ми кожу одерао" — одговори Арнаутин. ,,Ја еаа погодио да ти ртењачу излечим" рече цигааин и узе динар. „Шта то радиш?" упитају једног, етарог пара, кад га видеше где седи на сред нута и меће црашину ва главу и игра се пиљаке. „Ниеу ми дали у детињству да се играм, па морам то сада у старосгн да извршим" — рече цар. Једав богаташ жслео је да гма орден и давао је 100.000 Форината само да га добије, а по статутима тога ордена ни)е га заелужио нити му се сме дати. Кад је неирестано ваваљивао и молио, цар га зовне к ееби и унита.- „ти са обе1.ао 100.000 Форината ако чи дам орден?" „јееам, и ево целе те еуме ' — одгоаори онај богаташ. Цар узме новце, иреда му орден и рекне.- ,,ево ти дајем орден, али, ако га икоме чокажеш одмах Јзу те обесити." Карл нети носети свога миниетра, гоји имађаше велику и лсоу налату, али ло те велике иалате беше иала и стара кујва. Краљ се зачуди и запита за шго нема ве^у к^јну? Миниетар му сдговори.- „та мала кујна начивила ми је ову велику ку^у.*'