Glasonoša

жа/поадфже Ако се Фнтиљ замочи у јако сир^е, оа сс остзви веко време да еедоброоеуши, онда, кад гори у ламни, нимало се ве нуши и вема никаввога непријатнога задаха. Кад копата коњска иснуца и д<!би,е пукотиве тако да ири поткиваљу не може клинце да држн, треба узети два дела гутанерве и један део амоњачке сиоде (амоњакхарца). Гутаперку треба одмектати у вру^ој води, па је исећа ва комади^е велике колико ора; ове комади^е (кад се осуше) помешати са вишеиомевутом утуцавом емолом, за твм у једвом гвоздевом тчгању ва умереној вагри полагаво растопити и вепреставо је мешати док та маса не добије изглед н Фарбу нао чоколада. Кад год хоГете то ла увотребите а ви ту смесу у тигању растопите, и по што копиту тако очистите да буде са свим чиста и сува, ви онда замажите том смесом оаа исчуцавамесгавакопити! као што сгаклар намазује китом оква на прозорима. Нож, којим замазујете треба угрејати, па посао лакши бити. Та маса, кад се олади, очврене и с времевом постане као и копита, не топи се у води и држи добро иаинце од потковице. Доказало се да је најбоље срество чротив иацова кад ове рупе, куда вацови вролазе, вамажете катраном. Пацови што се умељају о катрав, тако расолаше друге пацове, да их за иратно време ни {едвога неставе. Ако ухватите једвог наш'ва жива, намажите га вагрином па вусгите, и од њега ће ее еви пацови разбегати3 & В А 3 А. При упису једнога ђака у старији разред гимвазије занита директор {/ака: ,како ти се зове отац?" — ))ак, који се сетио да му је још нрошле године казао, одговори : ,,овако као и лане". У веком селу бев^е евадба, па ношто се венчаше, ручак и обично веееље свршило, сви гости разигвли се својим ку^ама гога истог дапа, само кум остао два дана да пије, да се чаеги. Тре^и дан, кад је кум изјучра усчао, но обичају млада вума дочесе водз да ну нолије. По што јо кум I умао руке млада кума окрете се и шфе да нде I е водом, а кум повака: ,,чекај да образ уми} јем". На то му млада иума одговори; ,,да ти { ииаш образа, ти би као и други сзатови вре два дава отишао својој кући." СТРАНЕ ВЕСТИ Грбм !/ Уеорско/. Познато је, како су ее пре врачког иремена међу Србима у Аустро-Угарској појавиле веке књижице противу патријарха Гермава Анђсли^а, које су се веома радо кувовале и много раетурале. Једно је издање било разграбљеао цц се и друго спремало. Али сад се чује да је угарска влада варедила те су ее те књижице почеле конФисковаги, и многи су ег.земплари већ при растураљу ухва)јени и узапћени. То смета цокрету, ноји се у последње нреме беше појавио ме^у Србима у Угарекој и којим се ишло на то да се сузбију тежње свију оних којима народве жеље нису једиви упутник у раду. Дузарсмц. Еако новиве јааљају у Бугарској се осећа велико незадовољство врема нозом закоиу о патеатарини. Спремљена је и нека жалба, у којој се варод жали ва патенгарину, па моли владу да га од ље чоштеди ; нарочито се удара гласом иа то, што истој патентарини не подлежз и странци који су васељени у Бугарекој, во само Бугари, домородци, ва се чак одриче плаГање патевтарине све догле докле јој се и наеељеници не подвргау. ?!/рскд м Амзлескс. Од неког времена беху се стали проносити гласови по којима је изгледало да Евглеска да ступи у тешње односе, или уираво да начини савез са Турском, разума се, имајуТи на уму себе и користи своје. Енглеској тежњи на савезом као да се портау први мах није иротивила. Но сад се са свим други глаеови чују. Сад новине јављају да султан избегава али;анцију са Еиглеском, Није се баш одсудно прогиву ње изразио, али тек паводи разлого и извињања ио којима се види, да наје рад да тешњим савезом са Енглеском ремети одноее са другим државама. Мисли се да је неуснеху енглеском узрок Русија, која енглееке нокушаје добрим оком прати и којој никако ::е иде у рачун да Турсна са Ечглеском у велином нријасељству буде.