Glasonoša

Врој Ваљеео 30 адгуста !885 ЗГоджжа, П.. НЗЛАЗИ умрпижек и петкои гл^сонот ЦЕНАЛИСТУ 6 ДИП. ГОД. 3 ДИЕ. ПИ ПО ГОД месечзо50пр. д. ОГЛАСЛНАбпР. ДИН. ОД ПЕТИТНОГ ГЕДА пп:од Тихом, полутамиом светлошћу трепери пламев са воштавице вад главом болесаип.е. — На пољу је мочарав дан; ситва, магловига кпша сипи, а веко еиво плаветаило прелива се око покислих, сувих грава. Права слика јесени. У еоби болесвичивој влада мртва тишива, само по кад ка) чује ее очајни уздах материн, воја бли над боном ћерком или исврекилано уздисаше младога супруга, који, према болесничивој ностељи, ееди заровивши лице у шаке. Болесвица отвори очи и уздахву. На липу јој мртвачко бледил(<, а на јагодицама се разлева веко неприродно румепило. Гола рука пружа се преко покривача, а око очију шире се модривасти колугчви. ^Стеваве!" једва проговори болнсница. Стеван, њезин муж, диже се тихо, и вриђе боној жеаи. пЈаосе^амсмрт!" — ^Не, ти !<еш живети јов], ти ве^еш умрети ! Та иогледај еамо, још за који час и ти ^еш ми два пут оживети! — Тога дана требашо да се иороди. Болеевица се тужно васмеја; око усава лице јој се разведри; за тим се потресе, очи јој се чисто раширише: она нагло трже руку и... Мали јаукву. Стеван је водиже са узглавља, вичу^и је во имену, али она више није чула, беше мртва. пПогреб ее свршио сутра дан. Благо јесење вече чисто је мамило пролазника. Разбијени, беличастн облаци летели су по нлавој нучиии са које сијан]е широко коло месечево; звезде цоеле јучерашње кише добише сјајнију бчју, а свеж новетарац ииркаше но чистоме зраку. Иеки чријатан мирие н<,мешаи са мириеом скоро нокошене траве ширио се иа све етране. На гробљу је било све тачно и мирно, само једно кандиоце н<го }е треиерило кроз густу траву, која се дизаше око озидане гробвице Стеван. ве лгене. Ову тишину ништа није ремегило осим што се из дадека, меБу сеоеким боетанима, чује по кад кад мон ,тови лавеж паса и ио који звук еа Фруле иударове. На варошкој болници избијаше повоћи. Иза цркве, но уској стази, која изме})у густих гробова вијуга чули су се нечији кор.аци. За мало и човечија прилика ноче нромицати. То беше стари гробар. На рамену је носио ашов. Гробар је ходио лагаво, ногу нред вогу, певуше^и једну веселу несмицу, као и да ее не налази ва пољима вечаог сва. Живот је такав. Весеље пролази покрај о[)ела, сватови поред покојника и никомененада ваумдаонозвонокојепратећи нокојника својим тужним звуцима вели: ,,човече, ти се вееелин], а над тобом лебди смрт са уздигвутом косом!-* Гробара је водио пут поредгробаженеОтеванове. Од једвом се заустави; ок чу потмулу луну, ко;а иепод земље долазаше. Збиља, вије ее нреварио; туни одјек нонови сејон!ЈедаредОн приђе бди:ке и ослушкиваше; све беше мирио ! хгеде поћи али од једном лупа из гробнице нонови се много јаче, и као да неки неразговетни шум брујаше исчод земље. Пренеражени гробар устукну,- лула му исиаде вз зуба, а косамусе накостреши. — Неколико корачаји ишао је еве вазагке, а за тим иоче што може бежати, Ои бегашо нравце у варош. Шга беше то? За цело се мргаи буде. Он је видео два пут, коиајући гробове, да костур не лежи као што је намзшген ]]о ле^ушке, већ лицем окренут земљи. Тако је <робар размишљају!.и бегао. Шта је дакле било? Ова гробница ностојн ве!л 20 год. веколико мртвачких сандука стоје норе^ани у њој једа!) до другога. У средини ме})у њвма лежи Стеванова жена. У зазиданој нодземној изби такав је мрак да сенаштане види. Вечити сачнетрни сиетлооти; обважена и хладна смрт заограута је тамом. Оио ноно^и сандук нокојнице као да се затресе. Нека дубоки уздах зачу се из њега. Мртвац ее буди! млада попојница осети, онако леже!ди, како јој крв поче јурити по желама;