Glasonoša

руке, које вк грудима печмвпше, но^оше лицу; дееву хтеде у вие да оодвгве. Вева загуш&вви задах нригиекаваше је, ова отвори очи, али у гуетој тами вије вишта видела. ,,Стеване!" — Ове беше мирво. ,,Стезане, где еи?" — повови болееавца, али меето одговора зашушта вешто и она оеети како јој цреко руке нешто хладво, вијугаво, преБе. , Шта је то Р Спавам ли Р" викну новова, али место одговора, живи етановници подземаога света разбегоша се преплашеаа у ево)е рупе, Кавав еа савдука њезине свеврве сгроиошта се. Млада жена осе^аше страву. Где }е она ? 8ар никога вема? И солако, с муком, поче се днзати. Руком, коју је пружила, одупре се о ивацу суседвог еандука; капак еа тога сандува оа евим паде и она се омаче на један костур. Ова пружи руву н написа лубању, ,,Мајко !" цикну уплашеаа и евочи нротивној страни, ади ту са спотаче на други сандук и паде на кости другога мртвада. „ПомоБ" — викаше оаа — Ја сам жзва сарањена ! Зар никога нема да чује!" И у очајању зграби једау даску од сандука и лупаше о камени тавав. Руке јој мвлакеише; оаа осети како }е све вигпе гуши ! вевадаа болови почеше }е мучити. ,,У помо^ ! у помоћ!" — викаше, али већ слабијс; даска из руке испале јој и она ее стропогпта на колеаа. Крв јој се дизагпе у главу ; она осећанге да се окре^е и гиба око ње и ,.. Слаб врисак детин.и зачу се у гробници. „Мајко !'' , Стеване! " викаше породиља и дохвати се детета, које јо} покрај ногу лежаше и врискаше. Нико се неодгиваше, Она је све више гнзрила очи небили што угледалг, небали што чула. У томе осети неки дубоки уздах. „Ко )е?" — занита жива сарањеаа. Уздах се понови. — Ја сам! — одговори неки потмуо глас. Оаа окрете глапу одкуда се чуо уздах и угледа иешто бзло ; она очајво врисну. Костур њезиве свенрве подигао ее и ееди у сандуку са опруженим рукама. Нееретна породиља устукну и по^е противној страни, али и отуда се трже ; костур њезиног евекрз подиго ее и иде њојаи. ,,Пе ' нсдам ги унука ' Оз нлјс тво) !" и при- ! грливгпи воворо^еаог отрча у буџак в ту ее ш^у^ури. Ватра је еве већма и ве!гма обузимаше, зевид& се веобнчно раширише. Дрхтање у целом телу ноказвваше необичан етрах, а оаа само ћуташе притиекују^и дете чрсима и ветренимице гледаше у једну тачку; за тим соче гриети прсте ва спојој руци. Била је вав себе. После годину дава отворише на ново гробницу да у њу положе њезиву матер; али како се изаенадише. Саадуаа бегу соремећеаи, У једном не беше тела, а тамо у буџаку ећу^урио ее једаа костур То беше коетур живе сарањеве ! Кад му ее ориближнше костур се занаја а у парчетима се еложа кра) вогу њихсвих Драгутзн Ј. ИддјА. 3 А 3 А 3 А, Мутник (иењу!,и са у колл); }ееи ли глсдао да нисам што год у соби оставио Р К е л н е р : гледао сам ; нпшта нпсте, па нд 10 пара напојнице оставиди. „Кад саи летос бво у баљи, доктор мн говорзше ; тек вад одете куГш по8ва^е вам се. — Запста инао је право; вад погледаи у моје рачуне позваје ма се те како". П е т а р : ви дуго служпте као професор. Сваки се чуди да немате јопт никаквог ордепа. П а в л е : волем да се сваки чуди птто немам ордена, него дз се чуде што га пнам. Питали Јсдногтврдпду, 8Пшто код толиких вовапа увек узвма трећн место на лчГ,п? Ова) одговори: „8а то што нсма четвртог". „Господцн адвокзте", рече један касаппн свом адвокату, Ја сам домдо да вас аапитам, мора ди газда да накнади штоту, коју п-егон пас коме учнпи". Адвокат му одговорп. да мора. „Е кад је тако то мп в8водите платита пет динара, што ми је ваш кер у дућаву штете учинио". Адвокат И8вадз пет дпнара и плати. После два дана добнје касрппн од адвокзта рачуп да плати шест дпнара пзто га је плтао за савет. Касаппп не знзју^и штд 1.е пзвади и плати, али се 8арежне, да нпкад впше не пита адвоката 8а сапет Једап свештенив тако је вештои осетљиво беседу говорио, да су свп, коЈч у пркви беху, плакали Само )едач од присутних није плакао, него }е беседу слушао хлздво. „Зашто ви не платете?' упита гаједаи, ко}и до љега етајаше. „Ја нпсам И9 ове парохије!" одгопорп му опај равнодушно.