Glasonoša

Светле иснрмце <$. 0 цонаман,у у е&есд-у. Оваки је човек паметав кад )е сзм; алп аад у друштап снда мозке мвого друкчије да изгледа, Сре^а још што тај изглед од љега аа. ваен. С тога дсбрс треба пазити како ^еш се поаашати у друштву, особито у др\штву веселоме. Взоело друштво мздом нрелази граиице обичае обазриаости н нушта срну на вољу. Али баш у томе лежи онаеаоет што многн у тој едш* боди ае може да се умери вего покашто нре^е И9ру толико, да поетаае ае само веобазрив но и доеадаа. С тога у вгсељу по шки, иааче омиљен, може маогим од срра да отнадне, нросто с т< га што ве мшке да се умери. Та аеумеревоег аарочито потиче од пи!<а. Зато се добро треба чуваги, на викад ае иати више вего што можеш иодвети, и да при потпуаој саести остааеш. Ни ви чи{у љубаа пе треба пити више вето шчо ти подаечи може, )ер кад се опијеш и стнаеш поаоре правити иико не}че кривита виао пи ове који еу те аагоаиди да пијеш, во тсбе самоги, што са виси умео савладати. Човек у ни^у обично не заа [нта чиаа и говора, али мноси од оаах који га слушају зиају в намче, на те иосле х<Ље в да оговарају и исмевају. А за Ш)'о би човек донустио да га други наведу ва оао што сам никад чинио ае би и за нио })е му после и сами замераги. С тога увек треба бегаги из друштва које дотера дотле, да почнш осе^ати промечу у варави и оскудицу у обазривости, варсчито с тога, ^ат-) се често у таком слу чају можеш да изговорип) и о ономе о чему иааче никад ве би говорио и што чи мочке иооле неприлику сравити. Чаотиги у друштву треба саио у оаоликој мери у колико и тобе други чаочс, више ве, ј<р ^еш бити лоеадзн п и мсмејав. Без нара иак, у друштао не ите, јрр те. кад ви/.е да еамо па рачун другех пијеш, почети мрзети и избегавати. Аио знанч шаљивих лоезтак)) иемој -ид у друшчву све у један аах испричати. Исиричај дие-три, и то у размачу, више не, јер ако будеш нричао мног.) и у брзо једну за дру'ом, новитги^ен! еФекат и би!,еш доеадан, јер у такој прилици и други хоБе но <нто год да !с! чрича, па кад од тебе нс може ред да добије : ни ка се иокаже еа досеткама сзојим он нема кад ни да са емс-је досеткама твојим. Шго }е .^но при нричашу досетаиа и анегдота оабиљаији и штелљивији, све је милији. Ишнта оије горе . пе;о кад ко исте досечже и анегдоче често пч{ вавч.а. С тога ш;еди понешго аово увек и за . дпуги пут. У вештипи сликања ноказао је молер Еечито у Бсрливу, један нов начин коме се сваки чу.даОн је начинио и изнео на углед јсдву сли!:у, ко)у кад глелате приво у лице показује доб^Ј аогођену слику цара Виљема, али кад чу исч^ слику чогледате с десне страве видите његов. гсина насаедника: а кад погледатеслевестранч видите цраву слику Басмарка. Изме^у сви}у евронских владаоца најдуже седи на престолу енглеска краљаца Вакторија ; она је 8. Јуна навргпила 48 годива саога краљеваља. Сгупила је на владу 8 јуна 1837 годане. Пре шеет недеља дошлз су у Рим две <-сљавке, Мађарице. Једва }е еа свим слепа. Оие су до Рима путовале пешке три месеца, пугем живиле су од мнлозтиње. У Риму примио их папа и дап им благослов. Она, што је слена нредузела је то далеко путовање у потнуној вадежди да 1,е, кад до1)е у Рим и цоклона се гробу светога Петра, прогледати и опет дчбати очњи вид; ади иије јој се надежда иснуаала, СТРАНЕ ВЕСТИ Католички епископи аустрнске царевиас разнпоали су у једао исто време свама својвм свештевицима јндвак царкулар, у кпме црспоручују да свештеници и словом и дслом !!отпомзжу владу у бо})би нротин Фармасонстна , сиекулативне ФидосоФчје, равнодушности а против ових новина н нњига што протвсдају да треба цркве и сааку всру укинуч-и. На ноелетку ичјанљу}у да је недостојво хришРанске црвве држати и нодизати мрзост измс1)у различитих народвости . — Од дужег времепа био је забрањен извоа рогате стоце из Ауотро-Угарске у Немачку. Оадп је та забрана дигвута и ао томс отвориБс ое веРа тражња и цеиа за ту стоиу и из Србијс. — Руоија свавом приликом све заше добајц љубав Мухамедапаца у средњој Азаја. Пре неког времена побунише со код Кашгара Мухамеда^шн против кинеског госнодаретва ; тамошњи руски конзул заузео се за њих те нм је кинеска влада дозволила да се иселе у руеки Туркесчан, где 1)е уживати потпуну слобсду св ,}е втре.