Gledišta

Cini se da se ovde kao dva izvora tretiraju troškovi radne snage kao obračunski kalkulativni deo ličnog dohotka i udeo u dobiti. Ako sam pravilno razumeo, tada se praktično u raspodelu dohotka unose izmene koje bi odgovarale institu cionalnoj raspodeli dohotka poznatoj u našoj literaturi i praksi kao sistem raspodele dobiti. Cemeovu misao nije lako pratiti zbog komplikovanih i ne uvelc jasnih formulacija. Za njegovu osnovnu misao karakteristična su dva momenta, prema mom shvatanju. Prvo, „kolektivni preduzetnički sistem” razvijen na način kao što je izloženo stvara sve uslove ili, kako Ceme kaže, ~ne mora sprečavati razvoj ykolektiveo akcdonarskdh odnosa’ među privrednim organizacijama niti vezanih uloga radnika (kao fizičkih osoba) u radnim organizacijama” (str. 1323). I dmgo, da bi „takozvana obračunska cena radne snage kao kalkulativni lični dohodak” bila, pre svega, „polazna tačka za kalkulaciju proizvodnje, investicija i dmgih odluka u privrednim organizacijama” (str. 1321). Izvinjavam se čitaocu što sam bio više nego opširan u navodima. Međutim, bilo je neophodno sastaviti bitne komponente Cerneove koncepcije i izložiti ih u celini kako bi se moglo zaključivati o njenoj dmštvenoj i ekonomskoj sadržini. Ceme, bar po mom utisku, tu celinu nije dao. Da je to učinio u svom članku, omogućio bi čitaocu da lakše shvati koncepciju privrednog sistema kojom se teorijski i logički koristi za analizu i kritičku ocenu teorije raspodele dohotka, odnosno nekih stavova u toj teoriji. Meni se može prigovoriti đa sam uzimao pojedina mesta, da sam ih izdvajao iz Cer neovog konteksta i da sam iz njih sastavio celinu koja ne ipredstavlja Cemeovu fcotncapcdju. Bio sam svestan tog prigovora, ali dmgog rešenja nisam imao, jer umesto ceiine u članku sam nalazio samo delove koncepcije privrednop sistema usputno definisane, i to ne uvek na isti način. Up ravo zato sam obratio posebnu pažnju pri selekciji i odabrao sam samo ona mesta koja sačinjavaju logičku celinu Cemeove koncepcije prema mom najboljem uverenju. Ukoliko sam u tome uspeo, verajem da ću olakšati razumevanje draštvene i idejne sadržine ovakvog metodološkog prilaza problemima raspodele dohotka. Ukoliko, međutim, po mišljenju Cemea, to ne predstavlja njegovu osnovnu koncepdiju, tada sam mu dao elemente kojd bar ikod nekih čitalaca mogu izazvati nerazumevanje i ukazao mu na mesta koja je neophodno izložiti na sistematičan način i u okvira jedne celovite koncepcije. Kako je, po mom mišljenju, takva koncepcija nedostajala, pokušao sam da je formulišem od njegovih stavova. Verujem da Ceme neće negirati stav da je za određivanje ekonomskog položaja radnog čoveka u samoupravnom sistemu privređivanja, po njegovom mišljenju, bitna lična svojina radnika nad radnom snagom i da je „kolektivna društvena svojina” ne ukida. Na osnovu ovog „radno-svojinskog odnosa" on definiše društvene odnose među radnim Ijudima kao i odnose radnih Ijudi prema radnoj zajednici i radnoj organizaciji, preduzeću. Ukratko, polazna kategorija za defini-

143

METODOLOSKE I DRUSTVENE OSNOVE TEORUE RASPODELE DOHOTKA