Gledišta

su izvesni iskazi i postavke, koji se nalaze u tekstu, samo spekulativne konstrukcije: naprotiv, one su utemeljene više ili manje na praksi svake od dosada- 1 šnjih socijalističkih zemalja, pa i naše zemlje ili, pak, Sovjetskog Saveza, koje su uzgred na nekim mestima pomenute. Ipak, takav opšteteorijski nivo analize sam po sebi ne označava i negiranje opravdanosti, mogućnosti i potrebe teorijskih analiza i koncepcija kojim se uopštavaju iskustva pojedinih zemalja u pogledu njihovog specifičnog jednopartijskog sistema. I upravo zbog toga da bi se izbegli eventualni nesporazumi koji iskrsavaju kada se ne vodi računa 0 različitim nivoima teorijske analize, smatrao sam potrebnim i dovoljnim da neposredno ispred pomenute stranice (str. 1059) na kojoj je formulisana hipoteza o eventualnom budućem partijskom sistemu u nekim socijalističkim zemljama, izričito i sasvim jasno upozorim na sledeće: „Istorijska praksa je pokazala ograničenu vrednost jednopartijskog sistema. Otuda su se javili i pokušaji da se üblaže nedostaci koji nastaju primenom krutog modela ovog sistema. Na primer, kod nas je odavno inaugurisan kurs stvaranja bespartijskog sistema, razdvajanja partije 1 vlasti, pretvaranja partije u vodeću idejno-poiitičku snagu itd. Pod pretpostavkom da stvarni uslovi omoguće postepeno i, najzad, potpuno nestajanje političke partije, zaista je najpoželjnije stvaranje demokratskog sistema u kome ne bi bilo nikakve partije. Mogu se izražavati nade da će tako i biti u budučnosti" (str. 1058—1059). S obzirom na to da u ovom članku nisam ograničio analizu samo na naš partijski sistem, ovo bi bilo dovoljno za svakog ko može razlikovati dva nivoa analize, pa je utoliko čudnije što drug D. Drašković potpuno zanemaruje citirano upozorenje i kao i drugi nedovoljno određeno i bez potrebne doslednosti i jasnosti upotrebljava pome j nuta dva nivoa analize, ali stalno prelazeći s jednog na drugi i zamenjujući ih međusobno i kad treba i kad ne treba, pri čemu ipak ostaje samo u okvirima teorijske analize našeg partijskog s’Stema i su-* protno iskustvima nekih drugih socijalističkih zemaIja nastoji da „uklopi” svekoliku dosadašnju praksu, pa i budući razvitak u jugoslovenski model partijskog sistema. Prema tome, ako je istaknuta hipoteza o mogućnosti, pored ostalog, dvopartijskog sistema u nekoj od budućih socijalističkih zemalja, to nikako ne znači da se ona odnosi na bilo koju određenu zemlju koja ima izgrađen jednopartijski sistem, a najmanje na našu zemlju (koja je, uostalom, izričito izdvojena citiranim upozorenjem). Ali, najupečatljiviji i istovremeno najgrublji oblik i postupak dezinterpretacije ogleda se u svemu onome što prati svojevrsnu ideološku kampanju a gde nema nikakvih metodoloških slabosti (sa naučnog stanovišta), ali zato ima zaista veliki izbor najraznovrs-

155

JEDKA STRANICA TSKSTA I MNOGI NESPORAZUMI O PARTIJSKOM SISTEML U SOCIJAT.T7.Mn