Gledišta
Dilema oko fundamentalnih i primenjenih istraživanja je, u stvari, lažna dilema, koja se mogla postavljati u nezrelim društvenim uslovima. Dilema nije u tome da li su fundamentalna istraživanja potrebna. Niko ozbiljno neće negirati ne samo njihovu potrebu već ni primarau značaj. Stvarna dilema je u tome da h je fundamentalno istraživanje determinisano potrebama društva i privrede ili se naučnicima prepušta potpuna sloboda izbora predmeta istraživanja. Cini se da je i ova dilema prestala da to bude. Za E. Staleya to je prečišćeno pttanje: „Svojim najvećim delom istraživanje je danas usmereno na unapred utvrđene probleme. Dmgim rečima, radi se bilo o primenjenim istraživanjima, bilo 0 usmerenim fundamentalnim istraživanjima, što će reći o fundamentalnim istraživanjima gde je izbor fenomena za studiranje diktiran očekivanjem da će otkrića postignuta u tako obeleženim okvirima pomoći da se reše određeni praktični problemi.” 6) Stvaranje velikih proizvodnih sistema, bilo na osnovama automatizacije i elektronike, bilo amalgamacijom srednjih i sitnih preduzeća u sistem krupne proizvodnje kooperacijom 1 specijalizacijom, predstavlja završni čin koncentracije koja u tom obliku stavlja najjači naglasak na tehnički progres. Srž tog progresa je istraživački rad, koji je postao neposredno funkcionalan u proizvodnji, sačinjavajući sa njom nerazdvojnu celinu! Frmkcionalnost se manifestuje naročito u dva pravca; u određivanju istraživačkih zadataka koje neposredno postavlja privreda i sposobnosti da se naučni rezultati brzo realizuju u proizvodnji. Ova dva momenta ne samo što objašnjavaju zašto se naučni rad čvrsto usidrio u krilo privrede kao njena neophodna funkcija već i zašto je u razvijenim zapadnim zemljama privreda ipostala g 1 avni akteru realizaciji naučnog rada. Cinjenica da je ekspanzija naučnog rada našla najplodnije tlo u privredi potpuno je razumljiva ako se ima u vidu da ekonomski faktor ima odlučni uticaj na formiranje čitave strukture društva. Koncentracija je stvorila potrebne preduslove da proizvodnja asimilira najveći deo ekspanzije naučnog istraživanja i da ga učini neposredno funkcionalnim. Međutim, ta ekspanzija se nije ograničila jedino na proizvodnju, već se manifestovala i u osnivanju naučnih instituta, ustanova koje se isključivo bave istraživačkim radom. Stvaranje instituta je, pre svega, motivisano agregiranim društvenim potrebama, među kojima direktni i indirektni zahtevi narodne odbrane zauzimaju istaknuto mesto. Cinjenica da svako novo oružje u većoj ili manjoj meri remeti odnos snaga i ugrožava nacionalnu bezbednost nije ostavIjalo mnogo izbora. Valjalo je osnivati naučne institucije koje će narodnu odbranu učiniti maksimalno mobilnom a efikasnom. Savremeni tehnički progres je dobrim delom sporedni produkt vojnog istraživanja, što je, možda, najočiglednije u atomskoj energiji, elektronici i vazdušnom saobraćaju. Vojna istraživanja su tipičan izraz društvenih prioriteta, koji čine jedan od bitnih elemenata pohtike razvoja naučnog rada
6 ) Eug&na Staley, ~La science au service du dćveloppement" Science techmque et developpement. Tiers Monde, tome V, br. 20, str. t6S.
9
INTEGRACIONI PROCESI U PRIVREDI I ISTRAŽIVACKI RAD