Gledišta

rešava akutne probleme proizvodnje i instituta, fcojima je ovaj zahtev dobro došao da zaposle svoj stručni kadar koji veoma često čini veći deo kolektiva. Postavlja se pitanje da li se istraživački vabuum u privredi na neki način kompenzirao intenzivnijim razvojem nauke u institutima d na univerzitetima i da li je došlo do njihove 'potpunije integracije u društveni razvoj. Odgovar na ovo pitanje nije teško dati. Naučni rad se u instltutima i na imiverzitetima nije razvio ni onoliko koliko je to biio neophodno, čak i pod pretpostavkom da je postojao akter istraživanja u privredi. Sa dve objektivne smetnje na putu toga razvoja valjalo je unapred računati, sa mladošću instituta i povećanim pedagoškim obavezama na univerzitetima. Praksa je pokazala da su ove smetnje veće i trajmje nego što se to dalo naslutiti. Ekspanzija instituta je bila nagla, često nepromišljena, a u svakom slučaju nedovoljno podržana materijalnim sredstvima i adekvatnim merama za stvaranje neophodnih uslova za jačanje naučnih kapaciteta d istraživačkog rada. Univerzitet se gušio pod pritiskom brzog širenja visokog škoistva, ali ugroženost razvoja naučnog rada više se primala fcao prst sudbine nego kao povod za preduzimanje adekvatoaih mera. 11 ) Ekspanaija dnsitiituta d visokog školstva su dve vidljive smetnje iza kojih su stajali nekompletni društveni uslovi za razvoj naučnog rada. Nigde kao u ovom domenu nije potreban toliko smišljen, sistematičan i uporan rad da bi se konstituisali uslovi i prevazišle mnogobrojne teškoće. Upravo zbog toga što je nedostajala jedna kontinuelna i dosledna politika, istraživački kapaoiteti su realno veoma sporo jačali, što se, možda, najpotpunije vidi iz broja naučnih radnika, naročito onih koji stoje u prvim redovima savremene nauke. Okviri ovog priloga ne dopuštaju podrobnija ispitivanja svih uslova za razvoj nauke i detaljniju ocenu problema istraživačkog rada u institutima i na univerzitetima. Postavljena tema, međutim, ne može potpuno zaobiči pitanje koliko je nauka uključena u društvo. lako su dva partnera imala isto polje interesovanja, prilazeći mu sa različitih strana, pokazalo se da taj momenat nije dovoljan i da je pitanje integracije mnogo suptilnije nego što to na površini izgleda. Budući da je reč o integraciji nauke u društvo, a ne društva u nauku, inicijativu su morali preuzeti političko administrativni organi. Da bi nauka postala društveno funkcionalna, prva je pretpostavka da društvo zna šta hoće od nauke i da zna da se na adekvatan naoin služi naukom. Na toj linijd od društva se traži da postavi dugoročnije zadatke, da opredeli prioritetna područja istraživanja i da stvori uslove za primenu naučnih rezultata u prafcsi. Ovom poslu se mora veoma odgovorao pristupiti. Valja konstatovati da se tako nije prišlo u dosadašnjoj praksi. Pre uvođenja sadašnjeg sistema finansiranja, određivanje prioritetmh područja istraživanja

") Stešnjeni materijalni uslovi -naveli su institute i univerzitete da pređu na cehovske pozicije i da se prihvate argumentaclje koja nas često vraća u XIX vek. Cehovska ograničenost im ponekad ne dopušta da vide da suština problema leži u nedovoljnom obimu sredstava za istraživački rad, a ne u preraspodeli postoječih sredstava.

19

INTEGRACIONI PROCESI U PRIVREDI I ISTRAŽIVACKI RAB