Gledišta

svojinskog monopola od drugih radnika čiji interesi u toj borbi mogu ili i mor a j u biti diskriminisani ili eliminisani. Današnji štrajkovi i drugi socijalni konflikti u radnim organizacijama pokazuju moguće krajnje konzekvencije samoupravljanja izopačenog u bitno konfliktuelni sistem. Socijalni konflikti u radnim organizacijama nastaju kad se umesto samoupravnog ujedinjavanja interesa radnika primeni odlučivanje po kriterijumima koji odgovaraju prirodi svojinskog monopola (u suštini; reprodukciji kapitala), i po tim kriterijumima vrši selekcija i hijerarhizacija interesa, njihovo bitno nejednako uvažavanje. Kad je u pitanju raspodela stvorene vrednosti na deo za reprodukciju života radnika i njihovih radnih sposobnosti i na deo za reprodukciju materijalnih uslova zajedničkog rada, svo jinskom monopolu odgovara kriterijum koji će te dve reprodukcije principijelno razlikovati, prvu minimizirati do krajnje granice na kojoj se može sačuvati upotrebljiva najamna radna snaga, a drugu tretirati nezavisno od sadašnjih i budućih interesa radnika. Isto tako, u slučaju modernizacije proizvodnje, promena uslova rada i profesionalnog sastava radnika, svojinskom monopolu odgovara kriterijum koji će opredeliti način tih promena sa najmanjim utroškom sredstava za razvitak sposobnosti radnika i promenu njihovog lada, a ako je moguće i eliminisanjem übuduće neupotrebljivih radnih snaga. Ako je u pitanju neravnomeran tehno-ekonomski razvitak pojedinih delova radne organizacije, svojinskom monopolu odgovara kriterijum koji će opredeliti trajno zapostavljanje interesa radnika u manje razvijenim jedinicama. Kad nastanu teškoče na tržištu, po kriterijumu svojinskog monopola ima slu* čajeva kad će se pre obustaviti manje rentabilna proizvodnja i eliminisati radna snaga koja je stajala uz neiskorišćene kapacitete nego što će se izvršiti tehnološka rekonstrukcija i preorijentacija nih programa. Itd. U svim slučajevima iz b o r a između različitih rešenja, koji povlače različito zadovoljavanje ili diskriminisanje interesa radnika, odnosno pojedinih skupina radnika, odlučivanje po kriterijumu svojinskog monopola vodiće računa o reprodukciji „preduzetnog kapitala” i o interesu društvenih grupa koje su reprezentanti i beneficijenti svojinskog monopola, dok će interesi drugih grupa radnika biti nejednako zadovoljeni, uskračeni ili odbačeni, zavisno od toga koliko se slažu ili razilaze od navedenog primarno g kriterijuma. A na taj način seu procesu odlučivanja koje odgovara prirodi svojinskog monopola konstituišu bitno različiti grupni interesi i izazivaju suprotnosti i sukobi među njima. Kada su na taj način formirani, ko nstituisani u bitno nejednakom odno-

40

DR ZORAN VIDAKOVIC