Gledišta
diverzije već i povredu osnovnih etičkih normi o odnosima među Ijudima, o humanom pristupu svakoj osobi. Sve to nameće potrebu da lične vrednosti umesto uticajnih veza postanu odlučujuća merila za radni i dmštveni uspeh. Te posledice koje prate zloupotrebu ustanove konkursa dobrim delom su deo našeg mentaliteta koji nije mnogo odmakao od malovaroškog rezonovanja, kafanskog intrigiranja, gmpaške strategije o nametanju stava u radničkim savetima širenjem kmga istomišljenika, interesnog povezivanja u stvaranju zatvorenog kmga birokratskog samoupravljanja i moralnih meditacija čije je osnovno geslo da su servilnost i usluga zaloga karijere a da je dobro samo ono što se dobro isplati u stvaranju političke podrške i materijalne sigurnosti. O toj strani konkursa ovom prilikom ne želimo da govorimo. Mislimo da je mnogo vrednije nešto reći o njegovoj pravnoj strani jer ona dobrim delom omogućava zloupotrebe. Tim više što o tom problemu malo ili gotovo nimalo nisu pisali oni koji su za to pozvani s obzirom na svoju naučnu orijentaciju ili praktičnu aktivnost. Stoga, ovom prilikom želimo da ukažemo, bez ikakvih dmgih pretenzija, samo na nekoliko osnovnih teza koje su, mislimo, bitne za tretiranje institucije konkursa kao pravne funkcije ustavnog načela o pravu na rad. 1. Treba se podsetiti da se danas nalazimo u vremenu neprekidnog traženja najboljih izražajnih oblika za formiranje pravnog sistema koji bi odgovarao potrebama našeg dinamičnog i izuzetno složenog dmštvenog bića. Ocena normi koje čine sistem našeg pozitivnog prava, njihova sve bolja i kompleksnija usklađenost, precizna hijerarhijska određenost i dublja inovacija uz respektovanje već postignutog nameću sve veću potrebu da te norme budu što neposredniji i potpuniji izraz jednog humanog odnosa prema čoveku u svestranom isticanju svih njegovih vrednosti. U sklopu tih napora nameće se potreba za preispitivanjem već formiranih pravnih grana, za njihovom novom preraspodelom i stvaranjem uslova za konstituisanje novih pravnih grana ili njihovih odeljaka. Osnovni kriterijum u tom naporu ne može biti samo karakter normi i predmet njihovog regulisanja (ono što bismo nazvali određivanjem sadržine dmštvenih odnosa koji čine predmet jedne pravne grane i metodologije regulisanja tih odnosa) već i značaj koji želimo da damo određenim odnosima koji su predmet naše pažnje. Ako su ovi kriterijumi dovoljno instmktivni, onda se konkursno pravo, da ga tako nazovemo, nameće kao posebna grana prava u našem pravnom sistemu, ili, ako se to nekom čini pretencioznira. kao istaknuti odeljak radnog prava. Više bismo bili skloni da konkursnom pravu damo mesto u našem pravnom
48
DR MIHAILO MITIC