Gledišta

Svestan da to može uticati na moje nedovoljno razumevanje osnovne Cemeove ideje kao i da se interpretacija celog kompleksa ne može dati u sažetom obliku bez nedostataka, ja sam se zadržao uglavnom na mestima koja su i po Cemeovom shvatanju bila značajna, jer ih je posebno označavao, ističući pojedine delove definicija i pojmove kurzivom. Ući u diskusiju sa Cemeom o njegovoj definiciji dohotka zahtevalo bi da se ponovi niz opštepoznatih mesta, poznatih i Cemeu, o tome šta je dohodak. Ta mesta se mogu naći u pdžbenicima političke ekonomije. Ne znam zašto je Ceme smatrao da kategoriju dohotka, koja je u našoj ekonomskoj literaturi dovoljno precizno definisana, treba „ekonomski logično” testirati. Ono što je prikazano, nije me uverilo da je pojam dohotka u njegovoj definiciji postao precizniji i određeniji. Cemeu je poznat stav da se ~na duži rok ne može više ni brže delita nego što se proizvodi” i ~da se ne proizvodi dohot kom” (str. 1310). Mishm da je u tom stavu, prihvačenom i od ekonomista i od Cemea, bila ona polazna tačka od koje je trebalo poći u tretiranju pojma dohotka. Tada se ne bi izgubila metodološka orijentacija. Pored sve svoje „uopštenosti”, Marksovo prikazivanje problema raspodele u „Kritici Gotskog programa” daje jashu raetodološku orijentaciju. Ideja o prioritetnom karaktem proizvodnje je dobila ne samo odgovarajuće mesto već je predstavljala osnovni postulat za naučno izlaganje problema raspodele. Raspodeljuje se draštveni proizvod a cilj je obezbeđenje normalnog toka draštvene (proširene) reprodukcije. Ako se ovako priđe problemu definisanja dohotka, tada se bez lutanja može doći do precizne definicije pojma dohotka, kao i do dragog značajnog rezultata može se odrediti mesto raspodele dohotka u celom kompieksu draštvene reprodukcije. Na osnovu ovakvog metodološkog prilaza i dobijenih rezultata može se kritički istražiti i oceniti ideološka strana celog problema izražena kao teorija raspodele dohotka. Ceme nije pošao tim putem i ono što je imao novo i originalno da kaže čitaocu formulisao je tako da, umesto da se dobije, orijentacija se, u stvari, gubi. Kada se istražuje pojam dohotka, treba poći od onoga što je primamo, od proizvoda, bilo u okviru draštvene privrede bilo radne organizacije. Iz draštvenog brato-proizvoda i prihoda proizvodne jedinice izvodi se kategorija nacionalnog, draštvenog dohotka i dohotka proizvodne jedinice, u našem privrednom/ sistemu radne organizacije. Takav metodološki postupak za definisanje dohotka dobio je svoju primenu i u definisanju dohotka u našem Ustavu (vidi čl. 11). Cim se u analizu umesto proizvoda uvodi pojam dohotka, to nedvosmisleno ukazuje na novi aspekt posmatranja privrednog kompleksa i tokova materijalnih dobara, odnosno njihovih vrednosnih izraza. Ima se u vidu aspekt raspodele. U makroekonomskom izrazu draštveni proizvod i brato-nacionalni dohodak termin koji se ne koristi u našoj literaturi, ali se može naći u zapadnoj— Gross National Income nasuprot Gross National Product su kvantitativno identični, jer se ne može raspodeliti više nego

296

DR MILOS SAMARDŽIJA