Gledišta

osnova društvenog jedinstva radnih Ijudi kao proizvođača, već će se stvoriti oblici društvenog raslojavanja klasnog karaktera, prikriveni samupravnom formom. Sve ovo ide u prilog zaključka da rešenja koja je predložio Ceme radi poboljšanja samoupravne organizacije našeg društva i jačanja društvene uloge radnog čoveka dovode do razvijanja procesa koji društvo vode u dmgom pravcu. Da li će procesi i pojave u našem dmštvu potvrditi neke od Cemeovih stavova i da li će se naći dmštvene gmpe koje će nositi i braniti ovakvu teoriju raspodele dohotka kao rešenje koje naš privredni sistem čini „visoko ekonomski racionalnim”? To su pitanja koja ostaju ižvan teorijskog razmatranja. Ono što se može reći na osnovu teorijske analize i što se empirijski može i verifikovati i dokazati jeste to da Cemeova teorija raspodele dohotka ne može ’oiti osnova za promenu sistema raspodele ako se odnosi u našoj privrednoj i dmštvenoj zajednici treba da razvijaju u skladu sa samoupravnim položajem, ulogom i mestom radnog čoveka i ako treba da dovedu do oslobođenja rada. U okvim Cemeovih izlaganja ostaje svakako niz interesantnih analiza kojima u okvim ovog, i inače dugog osvrta nije mogla da se posveti dužna pažnja. Među njima želeo bih da izdvojim pitanje principa raspodele prema radu i problem tzv. valorizacije rada. Nadam se da ću u jednom od docnijih napisa to pitanje detaljno razmotriti, podstaknut u velikoj meri upravo idejama koje je Cerne izložio, a sa kojima se najčešće ne bih mogao složiti. Izvinjavarn se čitaocima što je ovaj tekst dobio obim preko uobičajenih normi i zahvaljujem redakciji „Gledišta” što je imala razumevanja da mom napisu da toliko prostora u svom časopisu.

METODOLOSKE I DRUSTVENE OSNOVE TEORIJE RASPODELE DOHOTKA (II)