Gledišta

razvoju, karakteriše to što je ona, pre svega, visokostrućna i kvalifikovana, a odlazi najčešće organizovano, preko naših preduzeća. ZAKONSKI PROPISI O EMIGRACIJI RADNE SNAGE Nakon donošenja zaključaka 10 SO SSRNJ na sednici od 21. januara 1966. godine usledila je priprema za regulisanje nekih aktuelnih pitanja u vezi sa privremenim zapošljavanjem jugoslovenskih radnika u inostranstvu. Ta pitanja se odnose, uglavnom, na sistem organizacije i finansiranja zapošljavanja, na ostvarivanje prava iz zdravstvenog, invahdskog i penzijskog osigurEinja. Zbog složenosti ove problematike zakon još nije bio donesen. Pošto je privremeno zapošljavanje naših radnika u inostranstvu ekonomska nužnost izazvana privrednim kretanjima, u praksi je dosta uprošćen postupak oko zapošljavanja naših radnika u inostranstvu u smislu ukidanja nekih administrativnih mera. Tako da je službi za zapošljavanje stavIjeno u zadatak da: usmerava privremeno zapošljavanje radnika u inostranstvu; pruža stručnu pomoć zainteresovanim radnicima (davanje informacija i sl.); radi na zaštiti materijalnih prava i drugih interesa radnika u inostranstvu itd. Prema osnovnom zakonu o finansiranju i organizaciji zapošljavanja, koji je usvojen 25. novembra 1966. godine, ukida se razlika u položaju radnika na radu u inostranstvu između onih koji su otišli preko zavoda i onih koji su otišli mimo zavoda. Znači, omogućeno je svima sticanje navedenili prava iz radnog odnosa, razume se, sa zemljama sa kojima Jugoslavija ima konvenciju o socijalnom osiguranju. U tom smislu u toku 1966. godine preduzete su izvesne mere, tako da su sklopljeni posebni sporazumi o zapošljavanju sa Austrijom i Švedskom, kuda u poslednje vreme odlazi veliki broj radnika. Takođe se razmatraju mogućnosti sklapanja takvih ugovora sa SR Nemačkom i nekim socijalističkim zemljama (CSSR, DR Nemačkom i Mađarskom). Napor zaključivanja takvih sporazuma je sasvim opravdan jer bi se time, na bazi bilateralnih sporazuma o zapošljavanju sa stranim zemljama, umnogome obezbedila materijalna i druga prava naših radnika (radni odnos, zaštita na radu, prava za slučaj nezaposlenosti, stručno osposobljavanje, godišnji odmor, samoorganizovanje, kulturno-prosvetni rad itd.). Sa firmama iz niza evropskih zemalja, na primer, iz Belgije, Holandije, Švajcarske, V. Britanije, Novog Zelanda i dr., zaključivani su tzv. opšti ugovori, kojima se reguliše i usmerava privremeno zapošljavanje naših radnika. Rađi regulisanja penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja zaključene su konvencije sa nizom zemalja (Francu skom, zemljama Beneluksa, Austrijom, V. Britanijom, Ita-

320

VLADIMIR GRECIC