Gledišta

ka pokazuje nešto drago od onoga u šta uveravaju iz Bugarske. U predrimskom periodu istorije Balkanskog poluostrva stari Tračani su naseljavali istočne oblasti, prema nekim mišljenjima, grubo uzeto, do Pomoravlja koje je takođe bilo tračansko, zatim oblasti današnje Rumunije (Dakija) i Malu Aziju (Frigija). Njihova kultura bila je kultura primitivnih poljoprivrednika i opakih ratnika, koji su znali za ljudske žrtve bogovima i za sahranjivanje najmil'je žene kada muž umre. Ni relativno istorijski kultura Tračana nije bila na izuzetnoj visini, pošto je uvek veoraa zaostajala za najrazvijenijim sredozemnim kulturama svoga vremena, posebno za onom u grčkom susedstvu. Problem kontinuiteta tračanske kulture i kulture docnijih Bugara je veoma uočljiv iz istorijskih činjenica. Istina, prvo potčinjavanje nekih Tračana makedonskom kralju Aleksandru Velikom, u drugoj polovini IV veka pre n. e., bilo je privremeno i bez bitnog uticaja na samostalni tok tračanske kulture. Ipak, dodiri sa helenizmom ostavili su velikog traga. Ali situacija se počinje suštinski da menja sa rimskim osvajanjima teritorije Tračana u I veku n. e. Od tada se počinje naglo širiti romanizacija i grecizacija. Ono što je još od tračke kulture ostalo pod rimskom vlašću, bilo je od sredine 111 veka n.e. izloženo rušilačkoj stihiji koja je pratila seobu naroda. Borbe Rimljana i Vizantinaca sa varvarskim plemenima Gota, Huna, Avara i Slovena učinile su ovu zemlju pustom i zatrle su ne samo ostatke tračanske već i oblike rimske i vizantijske kulture. Poslednji, veoma mali, tragovi tračkog jezika izgubili su se u VI veku. Kada tu zemlju od početka VII veka naseljavaju Sloveni, ranije kulture su već bile pokopane u ruševinama. Konačno, dolazak hunskoonogurskog plemena Bugara 680. godine na ove teritorije takođe je bilo propraćeno novim rušenjima. Asimilacijom Bugara u Slovene stvoreni su preci današnjih Bugara, ali bez pravih veza sa kulturom nekadašnjih Tračana. Slavljenje istorijskih praznika i isticanje dalekih tradici]a običaj je svih naroda i svih vremena, a savremena civilizacija u tome gleda manifestaciju kulture, poštovanje naroda prema samom sebi i njegovo istorijsko dostojanstvo. Međutim, u ovoj našoj epohi kola se ponosi primenom uma i nauka moraju se nalaziti stvarni, a ne fiktivni razlozi za slavlja i za tradicije. Ipak, u našem vremenu ima mnogo fiktivnih praznika i u istoriji iracionalno nadenih vrednosti. Ove iracionalne predstave o prošlosti pa i iracionalno nađene nacionalne vrednosti u pros-

403

POVODOM SLAVLJA SANSTEFANSKOG UGOVORA