Gledišta

Najdublji koren tih kontroverzi je u protivrečnom biću socijalizma, u ostacima klasne podele društva i međuklasne podele rada u prvoj fazi nastajanja novog sveta. Ali koren nekih kontroverzi je i u tome što, kada je reč o kritici, nije uvek jasno na kakvu se kritiku misli. Jer ona može da bude teorijska, ili praktična, ili svestrana i teorijska i praktična. A ono što važi za jedan vid kritike ne mora da važi i za ostale, pa se tako .suštinskim rezilaženjima oko predmeta kritike u socijalizmu pridružuju i nesporazumi. 1. U vreme Marksovog stupanja na istorijsku pozornicu, no v i sv e t ni je bio još naučnoteorijski otkri v e n, pa je vladala ~zbrka u pitanju cilja" progresivnih društvenrh snaga. Stoga, i da bi pošao od zadataka koje čovečanstvo sebi postavlja kao „zadatke koje može da reši" u datim uslovima i vremenu, Marks se tada pitao šta je to novo ~što u sebi krije budućnost" i koje su to društvene snage prirodni graditelji novog sveta. I, za razliku od dotadašnjih filozofa, koji su „imali rešenje svih zagonetki u svojoj tezgi”, Marks je odgovor na ta pitanja tražio na sasvim dimgoj strani i na sasvim drugi način. 2 ) Tako je on već 1843. godine, u svom pismu Rugeu ističući prednost novog pravca progresivnih društvenih snaga (koji je sam trasirao) pisao ~da mi ne anticipiramo svijet dogmatski, nego da no v i svijet želimo naći tek pomoću kritike staroga. Dosad su filozofi imali rešenje svih zagonetki u svojoj tezgi, a glupi, prosti svijet, trebalo je samo da otvori gubicu, pa da mu u nju ulete pečeni golubovi apsolutne nauke . . . Ako konstruiranje budućnosti i završavanje za sva vremena nije naša stvar, onda je utoliko sigurnije, što treba da izvršimo u sadašnjosti, mislim na bezob z i rnu kritiku svega postojećeg.. .” 3 ) Ako je, dakle, uređivanje sveta iz same glave, i uz to još za sva vremena, stvar idealista i dogmatičara a budućnost stvar budućih generacija pa se nije želeo mešati u njihove poslove šta je onda drugo Marks mogao postaviti sebi kao zadatak, ako ne otkrivanje novog sveta pomoću kritike starog? Ito takve kritike koja se neće plašiti svojih rezultata, ni sukoba sa postojećim silama staroga sveta, koja će, dakle, biti bezobzirna kritika svega postojeć e g. Međutim, neki autori teoretičari određene prakse i praktičari odgovarajuće teorije pozivaju se sa-

-) K. Marks F. Engels, Rani radovi, ..Naprijcd", Zagreb, 1961, str. 44, K. Marks, Prilog kritici političke ekonomije, ..Kultura", Beograd, 1961, str. 10. 3 ) K. Marks F. Engels, Rani radovi, str. 44 (reči ..novi svijet /climo nači tek pomoću kritike staroga" podvukao V. FL).

722

VOJIN HADŽISTEVIC