Gledišta

laca koji su, to je paradoksalno, manjc ili više politički konzervativci, ako ne i reakcionari predmet kritike u socijalizmu je sv e p o st o j e će, ali shvaćeno bukva 1 no, a ne u Marksovom smislu. To mišljenje se ne zastupa otvoreno pošto se ne može braniti s nekog progresivnog gledišta ali se manifestuje u samoj „kritičkoj” delatnosti nekih autora. Iz njihovih kritičkih napisa koji imaju ne samo teorijski već i politički karakter može se videti da oni u nekim takvim svojim „kritikama” kao postojeće (već je rečeno šta to kod Marksa i Hegela znači) tretiraju i nešto novo (upravo kao takvo, kao novi kvalitet), koje tek u socijalizmu započinje svoju evoluciju. U slučaju kada se, stoga, takva „kritika” podvrgne teorijskoj i političkoj kritici, takvi autori se brane pozivajući se na onaj Marksov stav o kritici svega postojećeg. No takvom odbranom oni samo otkrivaju da sa za bukvalno tumačenje tog Marksovog stava o kritici. Takva interpretacija Marksa i dijalektike, u stvari, teži da pcd udar' kritike stavi i nešto no v o kao takvo, kao novi kvalitet što ne odgovara nekim uskim interesima nosilaca takvog mišljenja. Međutim, mada na prvi pogled može izgledati da je radikalnije i revolucionarnije od prvog, i ovo mišljenje, u krajnjoj liniji, takođe teži, kao i ono prvo, samo na jedan posredniji način, da ispod udara kritike izvuče nešto sta r o što mu odgovara. B ) Najzad, postoji mišljenje da je predmet kritike u socijalizmu sve postojeće po čemu ono liči na drugo mišljenje, ali od koga se suštinski razlikuje po tome što pod postojećim podrazumeva upravo ono što je i Marks mislio što znači sve ono što za razliku od stvarnog samo još egzistira mada je već izgubilo svoju esenciju.

*■) Tako je kritika principa raspodele prema radu (kako u materijalnoj tako i u političkoj i duhovnoj sferi) ujedno i zaštita starog principa raspodele prema društvenom položaju i funkcijama, prema zvanju i titulama. A kritika principa rukovodeće uloge udružcnog proizvođača (radničke klase, proletarijata) ujedno je i pokušaj da se konzervira postoječe stanje ili da se neka druga društvena snaga, a ne udruženi proizvođač, afirmiše kao dominantna snaga u socijalizmu. Na sredini između ta dva ekstremna mišljenja koja su podjednako daleka od istine i stvarnog interesa udruženog proizvođača, i čije korene treba tražiti pre u nekim specifičnim intcresima njihovih nosilaca nego u nerazumevanju Marksa i dijalektike postoji još jedno posebno mišljenje o predmetu kritike u socijalizmu. Prema tom mišljenju, predmet kritike u socijalizmu može biti samo nešto staro po čemu liči na ono prvo mišljenje ili ono, za razliku od prvog mišljenja, ni j e slepo za sve ono što u samom socijalizmu evolucijom poslaje staro. To mišljenje ne vidi, ili vidi, ali ne može u praksi i da prihvati, da i novo može da bude u izvesnira uslovima i u izvesnom pogledu predmet teorijske ili praktične kritike. No, mada i u ovom slučaju mogu biti po sredi neki uski interesi zastupnika tog mišljenja, njegov koren je najčešće u nerazumevanju Marksa i dijalektike ili u ~revolucionarnom romantizmu". Naime, neki su u stanju da vide da bi se i novo moglo na izvestan način i s izvesne strane podvrći bilo leorijskoj, bilo praktičnoj kritici, ali se tome protive iz bojazni da bi se tako i samo novo kao princip moglo kompromitovali. 727

UDRUŽ.ENI PROIZVOĐAC I SVESTRANA KRITIKA SVEGA POSTOJEĆEG