Gledišta

5. Kao ostvarivanje teorijske kritike praktična (politička, ekonomska i dr.) kritika ne može u svakom momentu uzeti za svoj predmet i n o v o k a o t a kv o kao novi kvalitet —stoga što se u stvarnom društvenom razvitku ne mogu preskakati pojedine njegove faze. Jer dijalektički razvitak društvenih pojava ne znači samo njihovo relativno brzo, skokovito, kvalitativno menjanje, nego i njihovo relativno sporo, postepeno, kvantitativno menjanje. Stoga predmet praktične kritike udruženog proizvođača jeste, može i mora da bude samo ono što se u datom momentu može menjati u progresivnom pravcu, za šta su već stvorene neophodne materijalne, društvene i idejne pretpostavke. U jednom slučaju to je sa m o kvantitativna, a u drugom slučaju toje ikvalitativna strana neke društvene pojave. Naime, novo kao takvo, kao poseban kvalitet novo tretirano samo s njegove kva 1 itativne strane ne može biti predmet neposredne praktične kritike udruženog proizvođača sve dok se nalazi u fazi svoje pozitivne ev oI u c i j e. 11 ) Novo kao takvo moglo bi da bude u svakom momentu predmet neposredne praktične kritike samo u slučaju kada bi se društveni razvitak sastojao isključivo od kvalitativnog menjanja. U tom slučaju, kada kvalitativnoj promeni, revoluciji, ne bi morale prethoditi kvantitativne promene, evolucija, kritika bi mogla zahtevati da se kvalitativni skokovi izvode mnogo brže nego do sada. U tom slučaju bilo bi moguće s nekoliko velikih skokova u tren oka stići u komunizam, kako su zamišljali neki u Kini, pošto između pojedinih skokova ne bi imalo šta da se kvantitativno menja. Tada bi se praktičnoj kritici moglo u svakom momentu podvrći i novo s njegove kvalitativne strane, pošto bi bez faze kvantitativnog menjanja, bez evolucije, svako novo postajalo staro u istom momentu kada bi se (prvi put) i poj avilo. Ako, međutim, u razvitku društva postoje i faze relativnog mirovanja kretanja u kome se ne menja neposredno kvalitativna, nego samo kvantitativna strana društvene pojave onda u takvim momentima praktična kritika može imati za svoj predmet samo tu kvantitativnu stranu te pojave. U takvim momentima izlagati udaru praktične kritike kvalitativna svojstva društvene pojave u najmanju ruku je iluzorno. Stoga stav da je u socijalizmu predmet svestrane kritike u svakom datom momentu bukvalno sve postojeće u kom smislu neki autori interpre-

") Naravno, svaka neposredna kritika kvantiteta ujedno je i posr cd n a kritika kvaliteta, pa se kvantitativno menjanje ne može sasvim odvojiti od kvalitalivnog menjanja. No nerazdvojnost tog dvovrsnog kretanja i menjanja ne znači i nfihdVu identičnost.

731

uDRUŽENI PROIZVOĐAC I SVESTRANA KRITIKA SVEGA POSTOJECEG