Gledišta

dr braako pavlović

Sopenhauer je govorio đa niko ne može biti filozof ako pre toga nije bio kantovac. Danas, možemo nešto slično reći u odnosu na Marksa: niko ne može nešto produbljeno znati o Ijudskoj istoriji ako na određeni način nije marksist. Ipak, koliko god je jednostavno odgovoriti na pitanje šta znači biti kantovac, toliko je složeno, a možda i nemoguće jednoznačno, na nužan i opšteprihvatljiv način, odgovoriti na pitanje šta znači biti marks i st. Činjenica je da su odgovori na ovo poslednje pitanje različiti u istorijski vertikalnoj i u istorijski horizontalnoj ravni. Čisto teorijski odgovor možda bi se mogao naći, ali je gotovo sasvim sigurno da on ne bi bio opšteprihvaćen. Marksizam je jedna filozofska dofctrina, različita i od Kantove i od Aristotelove i od svih drugih filozofskih doktrina. Zbog te različitosti, koja je u izvesnim vidovima radikalna, može biti spomo i samo tvrđenje da je marksizam jedna filozofska doktrina, kao što može biti sporno i kao što je stvamo i bilo sporno da li je i sam Marks marksist. Ipak, činjenica da je marksizam na ovaj ili onaj način utkan u tokove istorije 19. i 20, veka ne može biti spoma. Ima autora koji vemju da je ostvarenje Marksove misli u istoriji samo po sebi dovoljan dokaz stvame istinitosti i životnosti te misli, i to istinitosti u smdslu tačnog odražavanja tokova istoirijske stvarnosti ili u smislu otkrivanja zakona istorijskog kretanja. No iako je takvo jedno verovanje na prvi pogled sasvim osnovano, iako je ono u smislu tvrđenja uticajnosti i životnosti Marksove misli sasvim

MARKSIZAM I DOGMATIZAM

705