Gledišta

KLASE U MODERNOM DRUŠTVU*

Autor knjige „Klase u modernom dmštvu”, T. Botomor, poznat je našoj stručnoj i naučnoj javnosti kao autor više zapaženih radova, naročito po svom teorijskom pristupu savremenim dmštvima u knjizi „Elita i dmštvo”, koja je nedavno prevedena i kod nas. S obzirom na to da je studija o kojoj je ovde reč, jedna od najnovijih, smatramo da je korisno upoznati čitaoce s njom, jer se na taj način pruža mogućnost za kontinuirano praćenje njegovog stvaralaštva, a time i prilika za celovitu ocenu autorovih postignuća. Polazna tačka njegovog razmišljanja je transformacija savremenih dmštava, naročito za poslednjih 20 godina, koja je zahvatila sva dmštva, bez obzira na njihov stepen ekonomskog i dmštvenog razvoja u početnom momentu. S obzirom na ove sveobuhvatne promeue, nije bez osnova pitanje koliko je klasna struktura savremenih dmštava izgubila od svog ranijeg značaja osnovne determinante dmštvenog života, i kakve promene su se desile u ovoj oblasti uopšte? Ovako postavljen cilj zahteva suočavanje različitih teorijskih orijentacija u proučavanju klasne stmkture dmštva i njihovo temeljno preispitivanje da bi se u svetlosti tekućih promena u svetu ispitala njihova relevantnost. Pošto je autor u ovom raz matranju obuhvatio niz momenata, neke dublje i studioznije, a neke površnije i samo uzgred, smatramo da je potrebno da se piikaz ograniči na nekoliko osnovnih pitanja koja čine okosnicu čitavog rada. Po našem mišljenju, to su sledeća pitanja: 1, Kakva je priroda modemih društvenih klasa i kakve promene se dešavaju u stmkturi savremenih dmštava?

*) T. B. Bottomore: Classes in modern society, Pantheon Books« Ne\v York, 1966.

2. Koje su sličnosti i razlike između struktura socijalističkih i kapitalističkih zemalja, a koje nastaju kao rezultat delovanja nekih univerzalnih činilaca u današnjim društvima? 3. Pitanje odnosa klasnog i političkog momenta u modernim klasama i, s tim u vezi, stanje klasnog konfhkta u savremenim društvima. Odbacujući ekstremno funkcionalističku interpretaciju, koja u društvenoj slojevitosti vidi izraz nejednakosti između Ijudi u bio-fiziološkim i psihičkim sposobnostima i osobinama, Botomor smatra da je klasnu strv?ktum dmštva bolje posmatrati u siedećim momentima: a) posedovanje svojiue, što omogućava da svaki pojedinac zadrži izvesnu dmštvenu poziciju određenu njegovim rođenjem, a ne njegovim sposobnostima; b) klasne gmpe su isključivo ekonomske gnipe, za razliku od ranijih strakturnih gmpa kasta i staleža; c) iz toga sledi da su granice između klasa manje striktno i precizno određene i da postoji niz vrlo teško odredljivih „srednjih slojeva''; d) pripadnost pojedininT klasama je mnogo nestabilnija nego u slučaju prcthodnib gmpacija. Individue su više podložne kretanju naniže i više na hijerarhijskoj lcstvicraNesiunnjivo da je ovakvo s ge gledavanje klasne strukturolvrlo bhsko Marksovom tu;u mačenju karaktera ovih od-o nosa. Pri tom autor, svestanamnogih zabluda koje prateuMarksovo shvatanje, insistiraada se ono ne shvati kao vulgar- z ni ekonomizam, ističući Mark- n sov zahtev da se istorija uvek posmatra kao istorija čoveka, gde je čovek istovremeno i subjekt i objekt kretanja. Međutim, Marksovom shvatanju strukture dmštva upućuju se vrlo različiti prigovori, manje ili više argumentovani. Dosledan svojoj nameri da objekti-

1040