Gledišta

voda ne samo za razmišljanje 0 problemima društvene strukture, već i o ulozi širih idejnih i ideoioških činilaca u naučnom stvaralaštvu i načinu njihovog delovanja. Ali, kao što smo naglasili na početku, ocena ne bi bila potpuna, a ni tačna, kada bismo se zadržali samo na sumiranju propusta. Vrednost knjige je upravo u njenom doprinosu da se neke pojave sagledavaju u novoj svetlosti, u činjenici da je izvršena konfrontacija disparatnih shvatanja i teorija, u onom novom što je pružila na osnovu te konfrontacije ili jednostavno naznačila kao sledeći korak u razmišljanju. U tom smislu treba istaći razmatranja u trećem delu knjige koja su neospomo vrlo plodna 1 podsticajna. Iz razmatranja treba izdvojiti nekoliko postavki: o dvostrukom položaju radničke klase koji rezultira u konflikt nove vrste, o povlačenju konflikta u sferu industrije, što odgovara Darenđorfovoj tezi, koju autor ne prihvata u celinr, o stvaranju konfhkata između profesionalnih grupa sa narastanjem srednje klase i njenim diferenciranjem, o nastajanju konflikta između stračnjaka i radnika na bazi sve veće uloge umnog rada, zatim tezu da organizacija i upravIjanje draštvom, dakle, sfera politike, zahtevaju sve više angažovanje u ime svih

siojeva i klasa bez posredovanja klasnih interesa. Ova razmišljanja trebalo bi, svakako, da budu podstrek marksističkim misliocima da elastičnije i stvaralačkije priđu daljoj razradi marksističke teorije. Kao poseban moment treba istaći zapažanje o prihvatanju nacionalizma kao vrednosti od strane radničke klase, što dovodi do üblažavanja njene revolucioname svesti i umanjuje njen aktivitet na medunarodnom planu, nasuprot Marksovoj tezi o njenom internacionalizmu. Mornenat nacionalne svesti umnogome otežava, danas, rad radničkih partija i njihovo jedinstvenije angažovanje za progresivno rešenje nekih pitauja o-d značaja za celo čovečanstvo. Ovo pitanje postaje još akutnije i složenije, s obzirom na javIjanje novih nacija u kojima radnička klasa tek počinje da se stvara. Ceo ovaj kompleks pitanja je vrlo slabo razmatran u marksističkoj leoriji i literaturi, možemo reći da je gotovo potpuno zancmaren, zbog čega se dešava niz propusta u konkretno] politici radničkih partija. U tom smislu zapažanja Botomora o ovom problemu i stavu radnika prema pitanju nacija zaslužuju dalju svestraniju i dublju razradu od stiane marksističkih mislilaca.

anđelka zcčević