Gledišta

novog koje u sebi nosi sama današnjica. Kada se daje opšta ocena ovakvog pokušaja, s obzirom na teškoće koje ga prate u današnjoj situaciji, treba veću pažnju obratiti na one elemente koji predstavljaju izvestan doprinos, bilo da je reč o novom sagledavanju problematike, ili pak samo o podsticajima za razmišljanja u no vim pravcima, a manje promašajima i propustima koje je normalno očekivati u ovakvim radovima. To, naravno, ne znači da na te propuste ne treba i ukazati i kritički se na njih osvmuti. Osnovno pitanje koje je autor postavio u pogledu prirode modemih društvenih klasa čini se da je najmanje srećno rešeno. Na ovo smo ukazali još u toku izlaganja sadržaja studije, te smatramo da nije potrebnio opet se na to vraćati. Međutim, baš u vezi s tim treba ukazati na dosta ozbiljan propust što autor nije uzeo u obzir literaturu koja o ovim pitanjima postoji u socijalističkim zemIjama, gde ima dosta kritičkih pokušaja da se nađe prihvatIjiv spoj sa shvatanjima zapađnih teoretičara. Ovo je trebalo utohko pre učiniti jer autor razmatra konkretne promene u strukturama socijaiističkih zemalja, što_se ne može učiniti bez jednog makar i najpovršnijeg uvida u podatke i empirijske studije koje o ovom problemu postoje u tim zemljama. Iz tog razloga se može oceniti kao potpuno neopravdan i nenaučan postupak da se samo na tri-četiri stranice razmatraju promene u strukturama socijalističkih zemalja, pri čemu se isključivo posmatra razvoj u Sovjetskom Savezu, a kao jedina promena ističe privilegovan položaj stručnjaka. Ostali slojevi i grupe nisu ni najpovršnije razmatrani, mada i među njima postoje znatne promene, čak i značajnije nego što je ona u statusu stručnjaka. To ipak nije smetalo autoru da ad hoc donese zakIjučak da se u ovim društvima dešavaju promene slične onim na Zapadu, naime, polaziracija na elitu i masu. Ma

koliko elitističkim teorijama idu u prilog neke činjenice i podaci iz niza empirijskih studija, potpuno je neopravdano bez temeljnog ispitivanja njihovog značenja i tačnosti donositi zaključak o osnovnoj podeli i karakteru strukture savremenih društava, naročito ako se ima u vidu sva raznolikost društveno-političkih sistema i među kapitalističkim i među socijalističkim zemljama. Na taj način autor izražava prećutnu saglasnost s onim mišljenjima koja smatraju da je Marksova teorija prevaziđena u današnjoj konstelaciji odnosa i da odnosi ekonomske eksploatacije između klasa predstavljaju drugorazrednu karakteristiku modemih struktura. Sa ovakvim mišljenjima ne možemo se nikako složiti, jer ako Marksova teorija u nekim užim delovima zaista zahteva nov pristup, u svojoj osnovi ona ostaje tačna, bar što se tiče kapitalističkih društava i njihove klasne podele na bazi posedovanja svojine. Takođe, mislimo da ne treba isticati površnost i činjeničku nedokazanost tvrdnje da je osnovna razlika između socijalističkih i kapitalističkih društava u tome da li imaju ili nemaju organizovanu opoziciju. Ako i ima neke tačno sti u takvom mišljenju (mada se nikako ne može govoriti da je to primama razlika), ono je suviše neargumentovano i nenaučno izneto da bi se o njemu nešto dmgo moglo reći, osim da je posredi dosta poznat ideološki stav. Mada ovakav stav autora izaziva donekle čuđenje, s obzirom na visok nivo njegove analize i argumentacije u dmgim delovima studije, s đmge strane ovo samo pokazuje koliko je teško suprotstaviti se ideološkim zabludama čak i kada je reč o pokušajima sa naučnim pretenzijama. Očigledno da se ideološki normativi u mišljenju u nekim pitanjima snažnije održavaju i deluju, a u dmgima manje. O tome upravo svedoči ova knjiga, u kojoj, pored izvanrednih kritičkih opaski, srećemo početničke promašaje. U tom smislu knjiga daje po-

1045