Gledišta

umetničkom planu duboka i zaostala provincija Evrope. I pored nekoliko talentovanih slikara, kakvi su bili Aleksandar Ivanov ili Karl Brjulov, Ilja Rjep'n ili Surikov, po njenim beskrajnim, lenjim i uspavanim prostorima vukla se stihdja patrijarhalnog feudalizma u kojoj je umiralo slikarstvo, ali su zato procvetali muzika i literatora. Zahvaljujući njoj, literatori, do Evrope su stigla dva lica Rusije, Jedno su naslikali Puškin, Tolstoj, Turgenjev d Cehov, dok je drugo lice otkrila apokaliptička vizaja Dostojevskog. Iz nje su izrondli tamni prostori pravoslavnog misticizma i metafizike, u kojima je carovalo bespuće, duhovna nepofcretnost, pesimizam. strah od beskraja i nemoć pred njim. Ova dva Mca Rusije našla su svoje mesto u sldkarstvu peredvižnika, fcoji su sa sooijalnom gorčinom slifcali spah’jski i građanski pogled na svet i Rusiju: slatfce dečafce, plave zime, ribare sa mrežom, povezane žene d starce u tešfcim čizmama, stvarajući tako jednu pseudosooijalnu dfconografiju ruskog predela i rusfcog čoveka. Da li je tog dremljivog i bolesnog fcolosa, kakva je bila Rusija fcrajem 19. i početkom 20. veka, mogao da izmeni čovek peredvdžnika, da li je budućnost Rusije bila u tom prostosrdačnom d duševnom malom seljaku, sa kojim se moglo dugo da priča 0 zemljd, o bogu i satani i o prevashodno ruskim stvarima. Početkom našeg vefca brzo se shvatilo da prpporod nije to, u toj pseudosocijali peredvižnika, već u novom mašinizovanom d dndustrijskora sveto lokomotive i aeroplana. Taj svet je donela i svojom istinom potvrđila veMka bktobarska revolucija ... U njenim redovima našli su se svi progresivni pesnici i slikari koji su u Oktobru videli ostvarenie svojih umetTiičkih i liudsfcih ideala. Padao je 1917. stari svet koji su oni übijali rečiu i sMkom; stvarao se novi koji su svoiira delom hteH da grade. Ako ic prvi svetski rat presekao 1 zaustavio razvoj ruskog avangardizma, revolucija ga je

obnovila, dala mu podstrek i podršku. Da postavkno, najzad, pjtanje: šta je umetnost Oktobra? Da li su to samo kubofuturizarn, suprematizaim i tonstruktdvizam, ili je, što je i najbliže istini, umetnost Oktobra u širokoj toleranoiji raziičitih iideja, grupa d udruženja. Kada je u listu ,Umetnost komune’ izašao proglas .Futurizam državna umetnost’, Lunačarsfci je kao ministar kulture odmah odgovorio člankom .Kašifca protiv otrova’, u kome je rekao da ga kod mladih najviše plaai ,težnja da se, govoreći u ime određene šfcole, govori u isto vreme i u dme vlasti’. ,Leve tendenoije’ nisu bile zvanicna umetnost Oktobra, jer revolucija u svojim ključnim goddnama do 1922, nije ni htela, ni mogla da ima zvaničnu umetnost u smislu određenog stila ili škole. To što su umetnici ,levoga fronta' igrali u njoj tako značajnu ulogu, dolazi dz dva razloga. Za razlitou od generaciie peredvižnika i grupe ,Mir iskustva’, koja je građanski i buržoaSki orijentisana, među levim umetnicima je nekoliko übeđendh komunista: Stemberg, Osip Brik, Rodčenko, Rozanova i drugi pa je otuda prirodno ‘da su ovi Ijudi u godinama revolucije igrali krupnu ulogu u organizaoiji umetničkog života. Zatim, ceo ,levi front’ ifcubofutorizam, suprematizam, konstruktivizam nastaje umetnički pre revolucije, kao oegacdja buržoaske estetilke i ideologije. Burljuk je još 1912. pozwao da ; nožem nastopania rasporimo trbuh buržoariiie, raalograđana, palančanma . i akva orijentisanost levih videla je u revoluoiji svoje vreme i svoju pobedu.” Trifunović dalje govori o dva pokreta koja su imala odlučujuću ulogu 1912. godine: rajonizam i futurizam. „Rajonizam je strfctno definisana slikarska teorija, u mnogo čemu hermetiona, usko pifctoralna, tehnička d tehnoiloška, bez širih filozofskih i ddejnih pogleda. Međutim, drugi pokret koji je bufcnuo 1912 futurizam bio je više filozofija i ideologija nego slikarska

1065