Gledišta

njemu nasuprot samostalna sila, da mu se život, koii ie dao predmetu suprotstavlia nepriiateliski strano” (ibid., str. 197). „Ovo okrutnjavanje društvene delatnosti, ovo konsoiidovanje našeg sopstvenog proizvoda u stvamu silu iznad nas, koja je umakla našoj kontroli, isprečila se na putu naših očekivanja, svodila naše računanje na ništa, jeste jedan od glavnih momenata u dašnjem istorijskom razvitku” („Nemačka ideologija”, Beograd, 1964, str. 31). 5. Otuđenjem treba nazivati svojevrstan odnos između čoveka, s jedne, i njegove delatnosti i tvorevine, s druge strane. Taj odnos se može prikazati na jednom kontinuumu koji počinje stanjem u kome čovek gubi kontrolu nad vlastitom delatnošću i tvorevinom. Zatim one mogu preuzeti kontrolu, dominaciju i prevlast nad čovekom on postaje zavisan od njih i čak počinje da im služi. Najzad, one mogu porobiti, terorisati, ugroziti, štaviše, mogu uništiti čoveka. Ovde se pod „delatnošću” podrazumevaju sve vrste mem talne i fizičke aktivnosti čoveka. I „tvorevina” se uzima u najširem mogućem smislu koji odgovara tom značenju „delatnosti”, tako da može da pokrije; stvari, organizacije, institucije, ideje, naučna i umetnička dela, jezičke tvorevine, mitove itd. Termini „delatnost” i „tvorevina” omogućuju da alijenacn jom obuhvatimo znatno više od otuđenja rada i proizvoda rada: otuđenje države i drugih političkih institucija, ideološko otuđenje itd. Kao što se vidi, alijenacija je naročiti odnos čoveka prema v1 astitom svetu, te isključuje svaki odnos prema prirod’ ako ona nije predmet Ijudske delatnosti. Čovek gubi kontrolu nad svojim svetom, postaje njegov rob, pa čak i njegova žrtva. Delatnost može da se otuđi od čoveka na dva načina. Prvi: ako nije slobodno izabrana nego iznuđena; cilj i uslovi pod kojima obavlja takvu delatnost nametnuti su čoveku; ona nije saraodelatnost, kako bi rekao Marks. Dmgi: čhava ličnost postaje rob jedne svoje delatnosti, na primer, obezbeđivanja materijalne egzistencije; umesto da bude samoafirmacija čoveka, takva delatnost dominira njime. U oba slučaja čovek je više kreatura nego stvarni kre- | ator. Otuđenje ima, kao i kod Marksa, status opšteg, filozofskog pojma, koji transcend'ra pojedine oblasti Ijudskog života i pojedinih nauka. Predloženo značenje „otuđenja” moglo bi se precizno operacionalizovati radi konkretnijih naučnih istraživanja. Pa ipak, to n je, uostalom, kao ni kod Marksa, čisto saznajni,

946

DR SVETOZAR STOJANOVIC