Gledišta

dr

aleksandar bajt

OSNOVI EKONOMIKE

~informator“ zagreb, 1967.

U okviru četvrtog kola „Informatorove” ekonomske biblioteke nedavno se pojavila knjiga A. Bajta „Osnovi ekonomike”, koja predstavlja prerađeno i prošireno ranije autorovo izdanje „Uvoda u politično ekonomijo”. Problemi koje autor tretira na preko četiri stotine stranica razvrstani su u šest delova: 1. Društveni proces proizvodnje i društveni proizvod; 2. Kriterijumd i organizacija privrednog odlučivanja; 3. Razmena; 4. Proizvodnja; 5. Raspodela i 6. Mehanizam novčane privrede. U prvom delu studije autor izlaže osnovne pojmove vezane za proces proizvodnje društvenog proizvoda. On pravd razliku između privređivanja i proizvodnje, pri čemu pod privređivanjem podrazumeva svesnu usmeravajuću delatnost radi povećanja sredstava za zadovoljenje potreba, dok prodzvodnju (pored raspodele, razmene i potrošnje) amatra jednom fazom privređivanja. Pošto je objasnio horizontalnu (gransku) i vertikalnu raščlanjenost društvenog procesa prodzvodnje, A. Bajt skreće pažnju na potrebu da se razlikuje društveni bruto-proizvod (suma proizvoda samo jednog stupnja proizvodnje) od društvenog sveobuhvatnog proizvoda (suma prodzvoda svih stupnjeva proizvodnje). Dalja razmatranja odnose se na naturalni sastav društvenog proizvoda, sa interesantnim ilustracijama koje autor daje na Marksovim shemama proste i proširene društvene reprodukcije, zatim sledi analiza upotrebe društvenog proizvoda (investicije, uvoz, izvoz) i metode praćenja društvenog procesa proizvodnje. Drugi deo studije obuhvata faktore privrednog odlučivanja, nesigumost i rizikovaaje, proizvodnost rada d proizvodnost sredstava, investicioni uoinak, problem ekonomičnosti, orga-

nizaciju privrednog odlučivanja d vremensku raspoređenost proizvoda investicija. II sklopu ove problematike treba istaoi anaiizu produktivnosti rada, kojom autor pokreće niz otvorenih pitanja. Problemima razmene A. Bajt se posebno bavi u trećem delu studije. U njemu on poklanja dosta prostora analizi ponude i rtražnje objašnjavajući njihov uticaj na cene i formiranje ravnotežne cene, zatim tretira faktore tražnje, elastičnost tražnje i ponude, oscilacije cena u vremenu, čistu konkurenciju, potpunu konkurenciju, monopol i ograničenu konkurenciju. Kvantifikacija ovih ekonomskih fenomena i grafička ilustracija, omogućavaju lakše razumevanje ove, ne tako jednostavne problematike. Reklo bi se da su autorova razmatranja razmene veoma kompleksna. Mada četvrtd deo knjige A. Bajta nosi naslov „Proizvodnja”, mora se reći da on obuhvata nešto drugačije probleme nego što su oni na koje je čitalac, inače, navikao pod tim nazivom. Naime, imajući u vidu činjenicu da je osnovne elemente u vezi sa proizvodnjom obradio u prvom delu studije, autor ovde izlaže problematiku optimalne kombinacije faktora proizvodnje, imajući u vidu kriterijum troškova. U takvoj anahzi on polazi od konstatacije da se ista veličina društvenog proizvoda može proizvesti uz različitu kombinaciju faktora proizvodnje, da se, dakle, jedan faktor proizvodnje može supstituirati drugim faktorom. Iz tih razloga on faktore deli na supstitutivne i komplementame. Supstitutivni faktori mogu da menjaju međusobni odnos zbog čega su njihovi tehnički koeficijenti varijabilni. Za razliku od njih, komplementarai faktori ne mogu da menjaju međusobni odnos u proizvodnji određene količine proizvoda te su njihovi tehnički koeficijenti fiksni. Poznato je da se ovaj odnos između određene velioine proizvoda i određene kombinacije faktora proizvodnje najbolje izražava proizvodnim funkcijama, od kojih su najpoznatije Domarova

1240