Gledišta

str. 40), dok je istina uvek i interesu naroda (str. 207). Jauka je sredstvo oslobođeija čoveka (str. 204), a u obasti dmštveruih pojava njen uodel istraživanja reprezentue sakupljanje minimalnog >roja činjenica i na njima ravijanje ideološke aktivnosti str. 235). Gnoseološka poziaja koju Mao u veoma oskudlom obliku iznosi radikalno e empiristička: perceptivno ;aznanje u potpunosti konstiuiše pojmovno (str. 270), dok e u praktičnoj realizaciji pomova potreban kriterijum isine. Ovi stavovi nisu toliko te)rijski zanimljivi da bi se modi kritikovati; njihovu egziUenciju omogućuje, čini se, uipešno razvijena pragmatska unkcija, kojom se neposred-10 uspostavlja odnos sa svadm mogućim oblikom aktu;lne prakse; potrebno je samo mx „adekvatno” protumačiti, )dnosno opravdati araoionaliu i voluntarističku aktivnost. Politički stavovi u užem smisu su sasvim decidirani i jedloznačni: oni omogućuju neposrednu akciju u revolucioaamoj borbi Komunističke partije, razvijaju njenu taktisu. Karakterističan je stalni osećaj ratne situacije, u oružaloj, klasnoj i ideološkoj boroi. „Politička moć izrasta iz cevi puške” (str. 61). „Naš princip je da Partija komanduje puškom, i nikad se ne sme dozvoliti da puška komanduje Partijom” (str. 102). Komunistička partija je predstavnik i nosilac „narodne demokratske diktature”, u okvirima principa demokratskog centralizma izražava prave interese naroda, koje ona sama formuliše. Interesantno je određivanje kategorije „naroda”: „ ... klase, slojevi i socijalne grupe koje podržavaju i rade za cilj socijalističke izgradnje spadaju u kategoriju naroda, dok su... (ostali) ... neprijatelji naroda” (str. 46). Iz ovoga izrastaju nove i relativno trajne socijalne podele, uz nove obhke racionalizacije. Pohtička struktura se izgrađuje i razvija mialogno vojnoj; discipldna se javlja u podređivanju pojedinaca organizaciji, manjine većini, nižeg nivoa višem i celokupnog članstva centralnom komitetu (str. 255). Individu-

alni ciljevi moraju se potpuno uklopiti u društvene, koje proklamuje Partija. NeprijateIji naroda i socijalizma su ~tigrovi od papira"; njih treba u strateškom smislu prezirati, a u taktičkom ceniti (str. 79). Reči su zapaljive: „Narodi sveta, ujedinite se i potucite američke agresore i njihove poslušne pse! Narodi sveta, budite hrabri, smeli za borbu, otklonite teškoće i napredujte u talasima. Tada će ceo svet pripasti narodu. Mračne sile s\dh vrsta biće tmištene” (1964) (str. 82). Politika je najopštija i najviša Ijudska aktivnost; uvek se javlja neka politika, dobra ih rđava (str. 6). Uzete u celini i u neposrednoj interpretaciji, mish sakupljene u ovoj maloj knjizi ne impliciraju neke ekstremne praktične političke stavove, koji se pozivanjem na njih, opravdavanjem, sprovode na savremenoj kineskoj sceni. Uzroci ovoga su sigurno vanteorijske prirode. Demokratsko rukovođenje i princip kritičnosti, odnosno samokritičnostd pominju se u delu upadljivo često. Potrebna je ideološka diskusija o socijahstičkom putu (str. 43), ta pitanja se u narodu rešavaju diskusijom i kritikom, übeđivanjem i vaspitanjem (str. 52), ideologija buržoazije se mora kritikovati, a ne treba sprečavati njeno izražavanje (str. 53), moguća je i koegzistencija sa imperijalističkim zemljama (str. 66). Shema je: „Jedinstvo, kritika, jedinstvo.” Treba se boriti protiv birokratizma i individualizma u rukovođenju partijskim aparatom (str. 104), treba uvek slušati glasove „odozdo" i aktivno pratiti revolucionamo stanje masa (str. 130). Zadatak države je da u ovom periodu jača svoje funkcije da bi ih se kasnije oslobodila (str. 37). U neposrednim aktivnostima treba mudro izbegavati krajnosti, gde, uz ostale slučajeve, kao harmonije u narodu i snažne potrebe za autoritetom, elementi konfučijanske etike postaju evidentni. Teži se za opštim jedinstvom slojeva, nacionalnosti i profesija; tu i inteligencija nalazi svoje pravo mesto. U teoriji se javljaju i neke crte antido-

1251