Gledišta

AVANGARDA IZMEĐU monopolizacije POLITIKE I SPONTANOSTI RAZVOJA SOCIJALISTICKOG DRUŠTVA

1091

pretežno isve više na planu razvitka socijalističke dmštvene svesti. T° znači da u toj složenoj problematici nije posredi dilema u kojoj bi Savez komunista trebalo da se opredeli i 1 i za vlast i I i za samoupravljanje. Takvo rezonovanje je mehanicističko. Frontalno suprotstavljanje vlasti i samoupravljanja (odnosno avangarde kao faktora vlasti i činioca razvitka društvene svesti), bez sagledavanja njihove međusobne zavisnosti, bez uočavanja da jedan tip organizacije društva i ostvanvanja avangardnosti treba da bude prevladavan tnšrrn, ali da on u određenoj meri još mora da postoji - predstavlja jedan vid shematskog shvatanja dmštvenog razvitka ( dmgo je pitanje koliko su ovi procesi odmakli u praksi, reč je o nužnom pravcu^? r *j s k°g rnisljenja). Svakako, pri tome je najražnije da se vidi šta stvarno preovladava i šta treba da preovladava u postavljanju avangarde prema problemima društvenog razvitka, na čemu je akcenat u njenom delovanju, na neposrednom vršenju vlasti i koncentraciji politike u njenim rukama ili na aktivnosti kao najuticajnije idejno-političke, moralne i teorijske snage. ’fera vlasti (ukoliko se vlast ne suprotstavlja u odnosu na radničku klasu i dmge nosioce socijalističkog razvoja, već je sredstvo ostvarenja njihovih interesa) i srera samoupravljanja ne predstavljaju dva cvrsto odetjena antipoda, već su uzajamno isprepletene i zavisne jedna od dmge. Sužavanje sfere viasti na račun razvitka samoupravljanja ne znači aa viast gubi dmštveni značaj. Razlika između njih jeu načinu njihove organizacije i metodu, aji ne i u ci I j u delovanja. Bez tako shvaćene vlasti rn samoupravljanje se ne može održati. feđutim, kako će u praksi delovati vlast i koliko će stvarno postojati samoupravljanje, u velikoj meri zavisi od toga da li su u organima vlasti i samoupravljanja pravi Ijudi, najbolji i najdosledniji borci za socijalizam. To pretpostavlja da autoritet komunista Jroji se vec nalaze u tim organima mora da izrasta na osobinama stalnog potvrđivanja visoke svesti znanja, pozrtvovanja i moralnosti, a ne na posedovanju polozaja, da se om kao takvi prirodno nameću kao istmski narodm predstavnici koje radne mase politicK' svesno izabim na sve važne državne i draštvene polozaje. Prema tome, pravo pitanje nije u tome -OUKO su komumsti jo š faktor vlasti, več u tome KaK vi su komumsti na vlasti, za šta se oni zalažu, i a je usmereno njihovo delovanje, u pravcu dommacije radničke klase i dmgih progresivnih snaga rus vemm odnosima i političkim zbivanjima ili stvaranja nove vrste političke elite. Uostalom, ako om zadovoljavaju te kriterijume, onda će se i njitovo nastupanje ~kao vlasti" prvenstveno izražava-