Gledišta

1125

V. Sutlić opravdano nalazi da upravo iz ovih citata nedvosmisleno proizlazi da „otuđeni rad ili jednostavno rad, akt otuđenja praktične Ijudske delatnosti, otuđuje svesnu delatnost, tj. proizvodnju, tj. delatni generički život”. 27 ) U „Ekonomsko-filozofskim rukopisima” Karl Marks takođe navodi da engleski ekonomisti „proglašuju rad jedinim principom nacionalne ekonomije” 2B ), te nastavlja: „Odnos privatnog vlasništva sadržava latentno u sebi odnos privatnog vlasništva kao rada, kao i odnos rada kao kapitala i odnos ovih dveju kategorija među sobom. Proizvodnja Ijudske delatnosti kao rad, tj. kao sebi potpuno tuđa, čoveku i prirodi, pa stoga i svesti i shvatanjima, potpuno tuđa delatnost, apstraktno postojanje čoveka, kao običnog radnog čoveka.”' 29 ) Dakle, postoji nepobitna razlika između proizvodnje kao slobodne delatnosti čoveka, kao svesne životne delatnosti, i rada, kao otuđenja Ijudske delatnosti, kao apstraktnog rada koji stvara robe, rada koji je stvar među stvarima. Rad je nužda, rad je za Karla Marksa i Fridriha Engelsa negativna kategorija, ali je zato radnik čovek za njih najdragocenije blago. I reč „Arbeiter” (radnik) dobila je tako nov semantički aspekt u njihovim delima: vrednost klasne oznake pripadnika radničke klase. Tu svoju vrednost i funkciju „Arbeiter” deli sa još dve reči „Proletarier” (proleter) i „Lobnarbeiter” (najamni radnik). iNo, dok se „Arbeiter” u delima Karla Marksa i Fridriha Engelsa pojavljuje u preko 6.000 konteksta, „Lohnarbeiter” i „Proiletarier” upotrebljeni su oko 300 puta svaki. 30 ) Ove reči se ponekad uzimaju kao sinonimi. Za Karla Marksa „Arbeiter” u prvom redu označava čoveka koji radi, koji stoji nasuprot kapitalistu i neradniku. 31 ) U reči „Lohnarbeiter” primordijalno se naglašava rad za najamninu, dok „Proletarier" označava, pre svega, klasno svesnog siromaha, radnika koji misli; „Proletarier” služi isključivo kao klasna oznaka, dok se „Lohnarbeiter” odnosi ponekad i na osobu koja radi za najamninu novčanu nagradu, a ne pripada radničkoj klasi. 'Pojmovnu razliku između „Arbeiter”, „Lohnarbeiter” i „Proletarier" ističe i razliolta upotreba ovih reči pri opisivanju problema radničke klase u delima Marksa i Engelsa. Izrazi kao „produktiver Arbeiter” ili „unproduktiver Arbeiter” veoma su česti, jer se odnose na produktivnost rada, delatnost radnika;

27 ) N. d. str. 115. N. d. str. 98, 9 ) Isto, str. 98—99. 30 ) K. Wunsch, Zum Wortfeld ~Arbeiter" bei Marx und Engels, Beitrage zur Geschichte der dt, Sprache, Halle, 1962, str. 84. 31 ) Sličnu definiciju daje i Sen Simon u delu ~Lettre a un Americain", Oeuvres completes, 2, str. 185.

TERMINI ~RAD” I „RAJDNIK" U DELIMA KARLA MARKSA I FRIDRIHA ENGELSA