Gledišta

„Lohnarbeiter” i „Proletarier” ne upotrebljavaju se s ovim atributima. Kapitalističko društvo koje se deli na radnike i neradnike doprinosi tome da produktivni rad postaje oznaka svesne radničke klase. „Arbeiter” nema svojine nad sredstvima za proizvodnju, on je siromah, bez poseda, tj. „Proletarier”. Uz ~Arbeiter” nailazimo na atribute „nicht-Eigentiimer” (ne-vlasnik), „Eigentumsloser” (bezvlasnik), dok se ovi pridevi ne susreću uz imenice „Proletarier” i „Lohnarbeiter”. Svakako bi pridev „besitzloser” (~bez poseda”) i bio pleonazam uz „Proletarier” građanina poslednje klase Rimskoga carstva koji nije mogao da da državi ništa drugo do svoju decu. 32 ) Prema podacima koje smo dobili od Nemačke akademije nauka u Berlinu, ipak se u delima Karla Marksa i Fridriha Englesa pridev „besitzlos” pojavIjuje tri puta uz imenicu „Proletarier”. 33 ) Naši autori ovaj pojam ponekad objašnjavaju i sa „ganzlich besitzloser” (~bez ikakvog poseda”). U Engelsovom uvodu za delo „Najamni rad i kapital” „besitzlos” se pojavljuje i uz imenicu „Lohnarbeiter-klasse” „besitzlose Lohnarbeiter-klasse” 34 ) (klasa najamnih radnika bez poseda). Koliko je „Proletarier” lišen svih materijalnih dobara, jasno se vidi pri suprotstavljanju ovog termina pojmovima „Sklave”, „Leibeigener” i „Manufakturarbeiter” 35 ); oni svi ipak poseduju izvesnu minimalnu svojinu, pa makar i radili za robovlasnika ih vlasnika manufakture. Ko još poseduje sredstva za proizvodnju, pa bio to i najmanji komad zemlje ili neka alatka, nije pravi proleter. Marks i Engels ponekad nazivaju poljoprivrednike, pa čak i sitne kapitaliste, „Arbeiter” ili „selbststandiger Arbeiter” (samostalan radnik), ali to nisu pravi radnici, tj. proleteri. 3 6) Glavno svojstvo proletera nije rad za najamninu, već lišenost svakog poseda i svesna pripadnost radničkoj klasi. Karl Marks je u proleteru uočio onaj društveni element koji je omogućio spoznanje klasnog društva. Zahvaljujući proletarijatu kao klasi koja nestaje upravo zato što je proletarijat, Ijudi uviđaju šta je, u stvari, društvo, ~i to tek kada društvo stvori prve mogućnosti za potpuno ponovno dobijanje čoveka, tj. za razvitak društva kao razvitak društvenosti svakog pojedinca. U tom smislu je proletarijat jedina snaga koja otvara perspektive sveta nužnosti u svet slobode”. 37 )

2 ) A. Ricke, Der Ursprung des Begriffes Proletariat unđ die timmung bei Karl Marx, Rechts und Staatswissenchaftliche Fakultat, Freiburg, 1923. 3 ) F. Engels, Anti-Diihring, Werke, 20, str. 152—245; F. Engels, Lage der arbeitenden Klasse in England, Dietz Verlag, Berlin, 1958., str. 400. 3< ) N. d. izdanje 1891. god. 35 ) F. Engels, Die Lage der arbeitenden Klasse in Englang, n. d. str. 404. “) Isto, str. 238. V. Korać, Marks i savremena sociologija, „Kultura”, 1962, Beograd. str. 189.

1126

DR MIROSLAVA FLAJSER-DIMIC