Gledišta

političkom pozicijom, već i sve moćnijim uticajem na javno mnenje. Modemo ropstvo pod pritiskom stalne indoktrinacije stiče privid dobrovoljnog ropstva, „zaglupljenost je postala tako prirodna da je vlast suvišna”. 12 ) U takvim okolnostima umesto sa dve alternative: kapitalizmom i socijalizmom, savremeni svet bio bi suočen sa još jednom alternativom; birokratskim draštvom. Međutim, posebni interes birokratije, kao bitnog dela privilegovanih slojeva (naravno ne samo materijalnih već i dragih, ne manje sudbinskih privilegija: a pre svega političke i radne neodgovornosti), nije jedini poseban interes koji ugrožava ostvarivanje istorijske uloge proletarijata i progresivne homogenizacije draštva. Njemu valja posvetiti najveću pažnju jer je njegovim nosiocima najbhža vlast a i druga sredstva (manipulacija javnim mnenjem i dr.) pomoću kojih ovaj poseban interes može prerasti u viadajući, u interes koji se najefikasnije ostvaruje isključujući ili sputavajući ostvarivanje interesa ostalih društvenih grupa. Valja, dalje, imati u vidu i čitavu skalu različitih interesa u okvira globalnog društva, kao i modalitete njihovog ispoljavanja. „Rehabilitacija” robne privrede (kao put ukidanja birokratskog voluntarizma) be z odgovarajućeg draštvenog usmeravanja, stvara mogućnost za übrzanu socijalnu diferencijaciju, pa čak i za obnavljanje klasičnih privatnih interesa. Ne treba smetnuti s uma ni činjenicu da se, uz neadekvatnu primenu principa raspodele prema radu, mogu preferencirati grapacije sa povoljnijim uslovima privređivanja (grupna svojina i ekstraprofit). I dalje, odsustvo svesnog usmeravanja društvenog standarda (elementami životni uslovi, minimalni dohodak, briga o deci i t.sl.) otvara put većem stihijnom uvećavanju socijalnih razlika. U takvim uslovima, na jednom polu draštva konzervira se, ponegde čak i raste, s o c ijalna beda (nezaposlenost, ugroženi minimalni uslovi egzistencije velikog broja radnika i t.sl.) a na dragom polu društva raste broj imuć n i h ; slojeva. l3 ) Na planu globalnog društva porast soci-

,2 ) Intervju D. Golubovića sa Ernstom Blohom, "Knjižerae novine", br. 336, 14. IX 1968. ,3 ) Socijalna diferencijacija karakteriše sve socijalističke zemlje. U kojoj meri se one međusobno razlikuju teško je odgovoriti, pre svega, i zbog nedostatka podataka. U Kini, i pored insistiranja na jednakosti, rasponi se • kreću i preko 10:1 (vidi: E. Snou, Kin a, izdanje "Sedma sila", Beograd J 1967, I deo, str. 192 i dalje). O socijalnoj diferencijaciji u nas se tek od i nedavno više govori, a pouzdaniji podaci sporadično se javljaju, više u : i dnevnoj štampi nego u drugim publikacijama. Ni statistika ne prati sistematski ove procese. Jedan od retkih izvora pouzdanijih pokazatelja in- dicira realan intenzitet procesa materijalne a time i socijalne diferen- cijacije: "U pogledu radnih organizacija (privredne organizacije SR Sr-| bije —N. P.), u mesecu septembru (1967. godine N. P.) najveći i najma--/ nji lični dohodak po zaposlenom stoji u odnosu 19,8:1, dok se u ostalim r mesecima ovaj odnos kretao od 16,0 u maju, preko u junu i julu đo c 20,3:1 u avgustu. Prema torae, može se uzeti da je maksirnalni prosečni lični dohodak preduzeća blizu dvadeset puta veći od prosečnog minimalnog s ličnog dohotka. .." (Statistika ličnih dohodaka, Posebno o saopštenje br. 5 za septembar 1967. godine, izdanje Statistički zavod SR / Srbije, Beograd, novembar 1967, str. 3).

1338

NEBOJŠA POPOV